Zebrica potiče iz tekućih voda istočne Indije. U Evropu je uvezena 1905. godine.
Telo zebrice je svetlosivo. Četiri horizontalne pruge tamnosive ili sivo-plave boje se protežu od škržnih poklopaca do repa, koji je bledomlečne boje.
Postoji razlika među polovima. Mužjak je znatno vitkiji. Ženke su veće od mužjaka i dosta krupnijeg, ružičastog stomaka. Maksimalna dužina ženke je 6 cm. Između tamnijih pruga kod mužjaka se nalaze zlatnožute pruge, koje su kod ženke sive boje. Životni vek im je oko 5 godina.
Idealna temperatura vode za zebrice je 23 stepeni, ali u akvarijumu ona nije od velikog značaja. Najbolje joj odgovaraju temperature između 22 i 25 stepeni. Može da podnese kolebanja temperature, u rasponu od 15 do 30 stepeni.
Zebrica nije zahtevna po pitanju hemizma vode. Može da se gaji i u potpuno tvrdoj vodi preko 20 dH.
U prirodi zebrice žive u jatima. Zato ih u akvarijumu treba držati u jatima, od najmanje pet ribica. Najbolje je da se stave u zajednički akvarijum sa srodnim vrstama, kao sto su biserna zebrica, leopard zebrica, tačkasta zebrica ili sa drugim mrenama.
Zebrice su brzi plivači, veoma živahne, i vole da se provlače u podvodnoj flori. Potrebno im je dosta prostora za plivanje, ali i za sakrivanje u bilju. Odgovaraju im dugi i niski akvarijumi, sa bar 40 do 50 litara, pa i više, bogato zasađeni biljkama. Pošto plivaju blizu površine vode, odakle i najčešće uzimaju hranu, dešava se da iskaču iz vode u potrazi za insektima, i zato akvarijum treba da bude zatvoren poklopcem.
Zebrice su veoma miroljubive ribice, idealne za zajednički akvarijum. Ali, pošto su živahne uglavnom zauzimaju gornje slojeve akvarijuma i mogu da smetaju nekim mirnijim ribicama.
Zebrice se često mreste u akvarijumu, ali odrasle ribice smesta pojedu ikru. Zato se za razmnožavanje koristi manji akvarijum koji mora biti pripremljen tako da roditelji ne mogu pojesti svoja jaja.
Za vreme hranjenja zebrica je veoma brza, zaleće se na površinu vode i u nekoliko navrata uzima hranu. Jede svu hranu, kako živu, tako i suvu.
