Divlja patka raste oko 60 santimetara u dužinu, a sa krilima je široka oko 90 santimetara. Ženka je sitnija od mužjaka. Ima pljosnat i izdužen kljun, i plovne kožice između prstiju na nogama. Mužjak i ženka se dosta razlikuju po izgledu, posebno u vreme parenja. Mužjak ima šaroliko perje u živim bojama metalnog sjaja. Prepoznatljiv je po sjajnoj tamnozelenoj glavi i vratu, belom okovratniku, izrazito žutom kljunu, belom repu čija su srednja pera crne boje. Perje ženke nije tako živopisno. Njeno perje kestenjasto-sivo sa prugama i pegama obezbeđuje joj specifičnu zaštitu zbog stapanja sa okolinom. Mužjak mitari perje krajem maja, pri čemu gubi toliko perja da u junu i julu ne može da leti. U tom periodu se mužjak od ženke može prepoznati samo po crnom perju na gornjoj strani glave. Ženke mitare tek kada su njeni pačići sposobni za let.
Čula vida i sluha divlje patke su izuzetno dobro razvijena, a čulo mirisa prilično dobro. U noćnim letovima se orijentiše prema mesecu i zvezdama.
Ženka se oglašava tipičnim zvukom kvak koji se daleko čuje, dok mužjak ima dublje potmulo oglašavanje koje se ne čuje tako daleko. Oglašava se zabavno vek-vek, plašljivo rec, ili reb, reb. Ženka drži pačiće na okupu sa jednim tihim piskavim tonom. Mahanje krila u letu divlje patke dobro se čuje, pogotovo ako je uplašena.
Divlja patka je uvek oprezna i plašljiva. Veoma je društvena i živi u jatima. Divlje patke se okupljaju u parove u jesen, a pare se u proleće.
Mužjak traži suvo i mirno mesto pod žbunjem, drugim biljkama ili na drvetu u blizini vode za građenje gnezda. Ponekad preuzima gnezda od drugih ptica, pa čak i svraka ako su na drveću. Tu ženka sama gradi gnezdo od suvih grančica i drugih delova biljaka koje labavo slaže, u sredini zaokružava, a kasnije ispunjava perjem. Ženka snese 8 do 16 sivkasto-belih ili bledo-maslinastih jaja na kojima čvrsto sedi oko mesec dana pošto snese zadnje jaje.
Ženka leži vrlo predano na jajima, a kada odlazi oprezno prikriva jaja perjem koje je iščupala sa svog tela. Šunja se po travi što je moguće nevidljivije. Pri povratku se približava gnezdu tek onda kada se uveri da nema opasnosti. Dok ženka leži na jajima, mužjak se zadržava blizu gnezda. Posle oko mesec dana, u toku od 24 sata svi pačići izlaze iz jaja. Nakon izleganja pačića, par se razilazi i samo ženka brine o njima. Kada se osuši žuto pahuljasto perje pačića ženka ih odmah vodi u vodu. Ako odrastu na gnezdu koje se nalazi visoko na drvetu, oni skaču, pre nego što krenu u prvu šetnju. Ženka veoma predano brine o pačićima, a posebno da bi ih sakrila od pogleda ljudi i predatora. Pačići su što je više moguće, sakriveni između visoke, guste trave, trske i drugih vodenih biljaka, a tek kada hoće da oprobaju krila, izlaze na slobodnu vodu. Ženka pokušava raznim varkama da odvrati opasnost od njih. Kada vidi da je napada slabiji neprijatelj, izlazi hrabro u susret i često ga natera na bekstvo. Pačići paze na svaki njen mig i opomenu i, čim ona zapoveda, kriju se između biljaka ili uzvišica zemlje i ostaju nepomični sve dok se ona ne pojavi. Vrlo brzo rastu i posle šest nedelja mogu da lete, postaju samostalni i odvajaju se od ženke.
Opasnost za preživljavanje divljih pataka u toku zime je zaleđivanje vodenih površina i smanjena mogućnost pronalaska hrane.
Prirodni neprijatelji divlje patke su sve ptice grabljivice i sisari predatori, kao i pacovi koji prazne gnezda. Divlje patke mogu da postanu plen lisice, vidre, tvora. Jaja i pačiće napadaju i odnose pacovi. Pred protivnicima divlje patke se brane gnjuranjem, a ponekad uvuku i napadača u dubinu vode, dižu se u vazduh i klize nad vodom tamo-amo, sakupljaju se u gomilu i krilima bacaju vodu u vis.
Divlja patka se uglavnom hrani pupoljcima, lišćem, raznim vodenim i livadskim biljkama, semenkama, voćem i bobicama. Hrane se i malim životinjama, kao što su školjke, puževi, crvi, insekti, ribe, žabe.
Divlje patke su poluselice. Jedan deo ovih ptica se seli na jug krajem leta i početkom jeseni, a vraća se u proleće u svoja gnezda. Divlje patke koje se ne sele ostaju tamo gde su se gnezdile, i ponekad prezimljavaju u gradskim parkovima u malim jezerima, gde ih preko zime ljudi često hrane.
