Crvendać je mala ptica, veličine vrapca, dužine oko 15 santimetara, težine oko 20 grama. Gornja strana njegovog tela (leđa, rep i krilo) je maslinasto-smeđa. Žuto-crvena boja krasi vrat, deo glave i prsa mužjaka, odakle mu i potiče ime, dok je to kod ženke slabije izraženo. Trbuh je bele boje. Oči su mu izraženo krupne kao kod slavuja.

Kada izabere mesto za gnežđenje, crvendać peva vrlo glasno da bi opomenuo ostale ptice da je to područje zauzeto. Gnezdo gradi na skrivenim mestima, na samoj zemlji ili na trulim panjevima i žbunju blizu površine zemlje, ali i ispod korenja i kamenja, pa čak i u napuštenim rupama nekih sisara. Gradi ga od stabljika, lišća i mahovine, a iznutra ga oblaže vlatima trave, korenčićima, vunom i perjem. Ako šupljina sa gnezdom nije natkrivena posebno gradi krov i sa strane ostavlja ulaznu rupu.

Crvendać najčešće ima dva legla sa po četiri do šest mladunaca.

Od aprila do jula ženka snese pet do šest žućkastih jaja sa crveno-smeđim pegama. Mužjak i ženka naizmenično sede na jajima, a ptići se izležu nakon dve nedelje. Ptići su čučavci, smeđi sa žućkastim mrljama i nemaju perje crvene boje. Otprilike sa petnaest dana starosti sposobni su za samostalan život. Prvi ptići izleću iz gnezda u julu, a roditelji odmah počinju novo leglo, ukoliko dozvole vremenski uslovi.

Pošto su gnezda crvendaća uglavnom blizu zemlje ili na samoj zemlji, treba voditi računa da se na njih ne zgazi, ili da se gnezdo ne obori sa grane. Takođe, ne sme da se dira gnezdo sa jajima ili sa ptićima, jer su roditelji spremni da ga napuste i da celo potomstvo propadne.

Crvendaći se, kao i njihovi ptići hrane uglavnom insektima, crvima, puževima, paucima i bobicama. U vreme hranjenja ptića, povećava se "potrošnja" različitih insekata i njihovih larvi, pa u tom periodu crvendaći predstavljaju prave čistače šuma i parkova od raznih štetočina.

Crvendać je veoma živahna ptica i nije plašljiva. Skakuće po tlu u dugim skokovima, hoda uspravno i kao da se klanja. Leti veoma okretno, i čas lebdi, a čas vitla po vazduhu.

Crvendać peva sa niskog mesta, često u zaklonu, ali i sa vrhova drveća ili grmlja. Mužjak najčešće stoji na nekoj uzdignutijoj grani, uspravan i sa opuštenim krilima i peva. Pritom, mužjak naduva grkljan tako da mu se crvenkasto perje našušuri na grudima. Njegova pesma je puna osećaja sa tonovima različite visine, slična zvuku frule, a prekida se glasnim ćurlikanjem, i traje od jutra do sutona.

Crvendać žestoko brani ono što poseduje i štiti svoju teritoriju od svakog nepoželjnog gosta. Ako se jedan crvendać nađe na teritoriji koju drugi crvendać ljubomorno čuva dolazi često do sukoba u kojima slabiji brzo i veoma vešto provlačeći se kroz žbunje beži. Ponekad crvendać brani svoju teritoriju od drugih mužjaka svoje vrste, čak i do svoje smrti.

Zbog svoje sićušnosti crvendaći imaju veliki broj predatora, uključujući mačke, pse, lisice, rakune, i čak i veće ptice. Druge životinje, kao na primer pacovi i zmije jedu njihova jaja, ako iz nekog razloga crvendać ne može da ih zaštiti.