Grlica je manja od goluba i gugutke. Boja joj je sivkasto-smeđa, a perje plavkasto-sivo. Sa strane na vratu ima niz belih i crnih pruga. Guša i gornji deo grudi su joj crveni, a ostali delovi donjeg dela tela su plavkasto-smeđi i prelaze mestimično u smeđe-belu boju. Noge su crveno-sive boje. Rep je ovalan, u sredini crn, a sa donje strane po obodu beo, a kljun crne boje.

Grlica je duga od 26 do 30 cm, raspon krila joj je 50 cm, a dužina repa 12 cm. Teška je oko 300 g. Leti veoma brzo, ali karakterističnim letom, nepravilne putanje. Selica je, seli se u jesen, a zimu provodi u Africi, južno od Sahare.

Glas grlice je veoma prijatan i lepo odzvanja u prirodi. Njena pesma liči na tihu vibraciju, kao zvuk mačke dok prede.

Mužjaci se udvaraju ženkama ritualnim letom, a pri tome udaraju krilom o krilo što stvara snažno pucanje slično udaru biča.

Grlice se gnezde u malim šumama i otvorenim šumovitim krajevima na visokom drveću. Ponekad grade gnezda i u niskom grmlju, ali tada su jako sakrivena.

Grlice se pare dvaput godišnje, u maju i junu. Ženka snese dva, bela sjajna jaja, na kojima naizmenično sede oba roditelja 14 do 16 dana. O izleglim ptićima brinu oba roditelja sledeće tri nedelje. Nakon toga ptići napuštaju gnezdo.

Na poljima ili drugim zelenim površinama grlice traže hranu. Hrane se najčešće semenkama, izdancima, insektima.

Budućnost grlice je neizvesna, jer je njena brojnost u skorije vreme pala za čak 62%. Razlog je pre svega u lovu i izmeni načina obrađivanja zemljišta, što je osiromašilo njene izvore hrane.