Krstokljun je dug 15 do 17 santimetara i težak 43 do 57 grama. Ima veliku glavu i snažne noge. Perje mužjaka je crveno ili riđe, na donjem delu stomaka svetlosive, a ženki žuto-zelenkasto i sivo. Krila i rep su braon boje. Mladunci su sivkaste, a mladi mužjaci narandžasto-žute boje.

Krstokljuni su društvene ptice. Vole da žive u kolektivu, u većim ili manjim jatima i tako sprečavaju napad predatora, kao što su jastreb, siva lunja ili crvena veverica. Lete u talasastoj liniji, retko silaze sa drveća jer su na tlu veoma nespretni.

Od marta do aprila krstokljuni se najčešće gnezde. Mogu da imaju jedno do dva legla, prvo često po najvećoj hladnoći. Gnezda prave na četinarskim stablima od šiblja, mahovine i lišajeva. Ženka snese 3 do 5 jaja zelenkaste boje sa ljubičasto-sivim i crveno-braon mrljama i šarama i na njima leži 13 do 16 dana. Po izleganju, ptići su sivo-zeleni. Kljun im se ukršta oko 27-og dana, a oko 38-og dana oni polako počinju da vade semenke iz šišarki, a oko 45-og dana se osamostaljuju.

Krstokljuni često menjaju svoje prebivalište, a zadržavaju se duže gde je hrana obilnija. Hrane se semenkama četinara, najčešće borovih i crnogoričnih šuma, semenkama jabuka, pupoljcima listova. Prilikom hranjenja, na vratu i kljunu im ostaje dosta smolastih i eteričnih materija, koje redovno posle čiste. Zahvaljujući tim materijama, njihovo telo postaje impregnirano, a uginuli krstokljun izgleda kao da je balzamovan.

Krstokljun spada u ugroženu vrstu ptica. U Srbiji je zaštićena vrsta ptice.