Baršunasti turpan (Melanitta fusca) je velika patka iz potporodice ronaca i najveći od svih turpana. Ime roda potiče od starogrčkih reči melas, što znači crn i netta što znači patka. Ime vrste potiče od latinske reči fuscus što znači tamnobraon.

Baršunasti turpan ima glomazno telo, debeo vrat, veliki, naduven kljun i kratak šiljat rep. Dug je 48 do 57 cm, raspona krila oko 95 cm i težak od 0,8 do 2,0 kg. Mužjak je potpuno crn, izuzev bele fleke oko oka i belih zakrpa na zadnjem delu krila. Kljun je žute boje i u osnovi je crne boje. Ženka je braon boje sa po dve bele tufne na licu i belim flekama na krilima.

Kada je na vodi baršunasti turpan leprša krilima sa podignutom glavom. Dobro pliva i roni. Voli da se skuplja u gusta jata i sve ptice zajedno zaranjaju u slučaju opasnosti.

Par baršunastih turpana se formira tokom migracije u njihovoj drugoj ili trećoj godini. Gnezdo se pravi na zemlji pored mora, jezera i rečnih obala u šumama, tundri, a oblaže travom i perjem. Ženka polaže od 8 do 10 jaja na kojima leži 25 do 30 dana. Pošto počne inkubacija raskida se veza para i mužjak odlazi. Izgleda da se ne obnavlja veza između istih ptica u narednim godinama. Ptići napuštaju gnezdo ubrzo nakon što se izlegnu i hrane se sami. Ženka brine o njima noću od prve do treće nedelje, nakon čega ih ostavlja da se bore za sebe. Oni se osamostaljuju za 63 do 77 dana.

Kada traže hranu nekoliko baršunastih turpana roni sinhrono, bez skakanja i sa poluotvorenim krilima. Dok jede, on roni oko 14 m duboko i troši ispod vode više od jednog minuta. Hrani se pretežno mekušcima, ljuskarima, malim vodenim beskičmenjacima i ribom. Tokom sezone parenja vodene larve insekata postaju dominantni deo ishrane.

Baršunasti turpan spada u ugrožene vrste ptica i ujedno strogo zaštićene.