Čavke su veoma inteligentne i lako mogu da nauče nove trikove i nove veštine u prirodi, kao i u zarobljeništvu. Priča se da su ih neki italijanski lopovi naučili da kradu novac iz bankomata, ali se češće vide kako pokušavaju da dobiju pristup ptičjim hranilicama.

Kao i svrake i čavke vole da kradu sjajne predmete kao što je nakit, da bi ih gomilale u gnezdu.

Čavke se hrane zajedno. Ako čavka nađe posebno dobru zalihu hrane, ona će se redovno vratiti u isto područje, ponekad će podsticati druge čavke da ih prate zajedno. Takođe, se često vidi kako se hrani zajedno sa drugim vranama.

Van sezone parenja čavka je veoma društvena vrsta i javlja se u jatima koja mogu da sadrže stotine ptica. U okviru jata postoji stroga hijerarhija sa vođom. Povremeno jato ubija iz milosrđa, bolesne ili povređene ptice.

Konrad Lorenc je opisao i analizirao složene društvene interakcije u jatu čavki koje su živele oko njegove kuće u Altenbergu u Austriji. On ih je prstenovao zbog identifikacije i držao u kavezu zimi kako bi sprečio njihove godišnje migracije. Otkrio je da ptice imaju linearnu hijerarhijsku grupnu strukturu, sa višim rangiranim čavkama koje dominiraju nad niže rangiranim, a da par čavki deli isti rang. Mužjaci utvrđuju njihov pojedinačni status pre parenja sa ženkama. Nakon uparivanja, ženka preuzima isti društveni položaj kao njen partner. Neuparene ženke su najniži članovi u hijerarhiji i poslednje imaju pristup hrani i skloništu. Lorenc je zabeležio jedan slučaj u kome je mužjak odsutan tokom borbe za dominaciju i vezivanje u paru, kada se vratio u jato postao dominantni mužjak i izabrao jednu od dve neuparene ženke za partnerku. Ova ženka je odmah zauzela dominantnu poziciju u društvenoj hijerarhiji i pokazala je time što je kljucala druge. Prema Lorencu, najznačajniji faktor u društvenom ponašanju je bio neposredno i intuitivno shvatanje nove hijerarhije svake čavke u jatu.

Čavke formiraju stalne parove da bi se gnezdile i preuzimaju stara gnezda većih ptica ili koriste rupe u zidu, drveću ili na dimnjaku. One prave gnezda od grančica, kore, zemlje, a oblažu sa vunom, dlakom i drugim materijalima. Poznate su po odanosti prema svom partneru. Čak i ako pate zbog nekoliko godina neuspešnog parenja, one i dalje ostaju zajedno, potencijalno zbog činjenice da su uložile toliko vremena i energije u pokušaju da zajedno podižu mladunce.