28. januara 1841. godine Čarls Dikens je pisao svom prijatelju Džordžu Katermolu kako proučava svoju pticu, gavrana Gripa koji je imao impresivan rečnik, kako bi mogao da napravi neobičan karakter u svom petom romanu Barnabi Rudž. Naime on glavnog junaka Barnabija vezuje uz lik brbljivog papagaja, koji je stalno u njegovom društvu i neuporedivo više zna od njega.

Posle samo nekoliko nedelja od pisma Čarlsa Dikensa prijatelju, Grip je počeo da pokazuje znake bolesti, verovatno kao posledicu što je jeo boju koju je ukrao nekoliko meseci ranije. On je razvio čudan običaj cepanja delova obojene površine i čak pio i belu boju iz konzerve. Veterinar koji je pozvan "davao mu je snažnu dozu ricinusovog ulja". U početku je izgledalo da to ima pozitivan efekat i Dikens je bio oduševljen time. Sledećeg jutra, Grip je bio u stanju da pojede malo tople kaše, ali je njegov oporavak bio kratkog daha. Dikens je pisao ilustratoru Danijelu Meklišu o smrti gavrana: "Kada je na satu bilo upečatljivih dvanaest pojavio se malo uznemiren, ali se ubrzo oporavio, hodao dva ili tri puta uz kućicu, prestao da laje, zateturao se, uzviknuo "halloa old girl" što mu je bila najdraža rečenica i pao mrtav. On se ponašao tokom toga sa pristojnom hrabrošću, ravnodušno i pribrano, ko mu se ne može previše diviti... Deci je bilo prilično drago zbog toga. On je kljucao njihove zglobove. Ali to je igra."

Gavran Grip je posle smrti prepariran, a posle smrti Čarlsa Dikensa prodat na aukciji, gde ga je kupio pukovnik Gimbel koji je sakupljao sve vezano za Edgara Alana Poa. Godine 1971. kolekcija Gimbel je donirana biblioteci, a preparirani gavran Grip je dobio počasno mesto na trećem spratu.

Iako ne postoji konkretan dokaz, većina naučnika se slaže da je fascinacija pesnika Edgara Alana Poa gavranom Gripom bila inspiracija za njegovu čuvenu pesmu Gavran, koju je objavio 1845. godine. Naime, u kritici romana Barnabi Rudž i sam Po je napomenuo kako bi gavran trebalo da ima veću "ulogu" u zapletu.