U starom Rimu znamenja iz leta ptica "čitao" je sveštenik augur. Odeven u ritualnu togu sa skarletnim prugama i purpurnom ivicom stao bi na vrh brda, okrenuo se jugu i zakrivljenim štapom označavao deo neba koji posmatra. Posebno bitnim je smatran let orla i kraguja, a pomoću glasova svraka, kokošaka, gavrana i sova otkrivana je volja bogova.
Prilikom određivanja puta i pravca leta ptice ili jata ptica otkrivala su se sledeća predskazanja:
Ako se primeti ptica ili ptice koje lete na desnoj strani, to se smatralo za povoljan znak. Shodno tome se smatralo srećnim znakom, ako se vidi ptica ili ptice koje lete sa leve na desnu stranu preko puta posmatrača. Ako leti sa leva ili nalevo, to se tumačilo kao znak da treba pričekati, potražiti savet.
Ukoliko ptica ili ptice lete pravo na posmatrača, to je značilo da će posmatraču doneti iznenadnu sreću. Ali, ako se udaljava, to je moglo da bude znak manjeg broja prilika, ali i da posmatrača napušta neka stara tuga. Iznenadna promena pravca leta ptice najavljivala je promene u emotivnom životu, nestalnost ili iznenadnu sumnju.
Visina na kojoj ptice lete je takođe bila značajna. Što je let bio viši to je predskazanje bilo povoljnije. Ako ptica ili jato ptica iznenada promeni pravac sredinom leta, smatralo se da treba biti na oprezu zbog opasnosti ili iznenadnog napada protivnika. Ako ptica lebdi dok je na krilu, trebalo je biti na oprezu zbog perfidnosti ili neke tajne kritike.
Kada ptica peva ili krešti dok poleće ili leti smatralo se za povoljno predskazanje, a kada to čini tokom sletanja, onda se savetovala opreznost. Ako neka tamna ptica ili grabljivica krešti dok kruži, a nije blizu gnezda, smatralo se da je moguće neko neočekivano protivljenje kome se treba suprotstaviti.
