Mužjak velike droplje je dug 90 do 110 cm, sa rasponom krila 2,1 do 2,5 m i težak 10 do 16 kg. Gornji deo tela je braon, donji deo beo, a glava i vrat su sivi. Kljun je kratak i prav. Vrat je prilično dug, malo spljošten i jak. Krila su velika i snažna, i može da leti dugo. Noge su duge i na njima ima tri snažna, široka i velika prsta. Na glavi ima perjanu ćubicu, koja se posebno ističe u periodu udvaranja, kada mu rastu duga tanka bela pera na vratu, ispod korena kljuna. Ženka je u proseku 30% manja od mužjaka, duga 75 do 85 cm, a teška 3 do 8 kg.
Jedan mužjak može da se pari sa do pet ženki. Ženke i mužjaci žive odvojeno, a jedni drugima prilaze samo u vreme parenja, tokom aprila i maja. Tada se nekoliko mužjaka takmiči za pažnju ženki izvodeći raskošan svadbeni ples. Oni naduvaju vrat u obliku lopte proizvodeći osobeno bubnjanje i šire perje, dok ženke naizgled nezainteresovano pasu travu i čeprkaju po zemlji i kada požele priđu mužjaku.
Velike droplje se gnezde na zemlji, u travi, gde iščeprkaju rupu, u koju stave nekoliko slamki i pera. U periodu od nekoliko dana ženka snese do 6 plavkasto-zelenkastih jaja i na njima leži 21 do 28 dana. Po izleganju ptići gotovo odmah napuštaju gnezdo, ali ne idu daleko od majke najmanje godinu dana.
Ishranu velike droplje čini biljna i životinjska hrana. Hrani se mladicama, cvetovima i listovima trave, plodovima, semenjem i korenjem, kao i raznim vrstama insekata, sitnih gmizavaca i glodara. Može da izdrži bez vode dugo.
U poslednjih 100 godina dosta se suzilo stanište velike droplje i ona je postala jedna od najugroženijih ptica u Evropi. U Srbiji spada u ugroženu vrstu ptica i strogo je zaštićena vrsta.
