Žuta čaplja je duga 44 do 47 cm, sa rasponom krila 80 do 92 cm. Vrat je kratak, a kljun kratak i krupan. Leđa i glava su braon boje, a krila, grudi, stomak i rep bele boje. Na leto, odrasle čaplje imaju dugo perje na vratu. Mlade čaplje imaju braonkasto perje na glavi i leđima i tamne mrlje na grlu i grudima. Zbog boje krila izgled perja se menja tokom letenja, kada izgleda kao da je bele boje.

Za vreme izlaska i zalaska Sunca žuta čaplja je najčešće aktivna, a dan i noć provodi uglavnom u spavanju. Njeno prepoznatljivo oglašavanje se često čuje noću, posebno tokom hranjenja.

Žute čaplje se gnezde u malim kolonijama, često sa drugim pticama močvaricama. Gnezdo gradi mužjak najčešće od tankih štapova i trske koje okružuje travom, iznad vode na drvetu ili u gustom žbunju.

Sezona razmnožavanja žute čaplje traje od aprila do oktobra. Žute čaplje su monogamne. Da bi privukao ženku mužjak na drvetu u koloniji izvodi razne rituale, poput mahanja grančicom i uperivanja kljuna prema nebu. Ženka izleže 3 do 4 jajeta, na kojima leže oba roditelja 18 do 24 dana. Ptiće hrane oba roditelja dok ne napuste gnezdo za oko 35 dana.

Žuta čaplja se hrani sama ili u malim grupama od 2 do 5 čaplji, a tokom perioda nestašice hrane, kao što su migracije mogu da se formiraju grupe do 20, koje se hrane zajedno. Hrane se insektima i njihovim larvama, ali svoju ishranu mogu da dopune ribama, vodozemcima, ljuskarima, mekušcima.

U Srbiji je žuta čaplja ugrožena vrsta ptica.