Kormoran, na latinskom jeziku Corvus marinus, što znači morski gavran je crne, ponekad i crno-bele boje, a često i sa bronzanim i zelenkastim prelivima na tamnom perju. Sličan je dugovratoj patki. Dug je od 45 do 90 cm, a neke vrste i do 1 m. Kljun je tanak, bočno sužen, nalik na oštru kuku, a najčešća boja očiju zelena. Na zadnjem delu trupa su kratke, snažne noge, zbog čega hoda vrlo nespretno i nesigurno. Četiri prsta su spojena širokom plovnom kožicom.
Pokreti krila kormorana su postojani. Tokom letenja glava je ispružena unapred i lako naviše, a koristi oba krila i noge. Leti brzinom od 60 km/h , a uz pomoć vazdušnih struja može da leti neprekidno i 1000 km. Veoma su društveni i tokom letenja prave "potkovicu".
Kormorani ne biraju mnogo mesta za gnežđenja. Kod nekih vrsta mužjak skuplja materijal za gnezdo, a ženka ga gradi i uobličava. Gnezda najčešće grade na vrhovima zaravnjenih stena ispranih morem ili na nasipima od morskih biljki i guana, ali ponekad i po šibljacima ili na drveću. Više gnezda kormorana na kopnu je obično postavljeno jedno blizu drugog, a često su u kolonijama sa drugim vodenim pticama. U jednoj koloniji može da bude od 12 do oko 10 000 gnezda.
Kod odraslih kormorana perje kod oba pola je isto. Na početku sezone parenja i mužjak i ženka dobijaju "svadbenu odeću". U zavisnosti od vrste, ona može da bude od izduženih, pa čak i dvostrukih perjanica koje rastu sa čela i temena, ali i od čuperaka i lepezastih perastih rogova i izduženog ukrasnog perja prošaranog među običnim perjem vrata i bokova. Za vreme udvaranja i parenja kormorani ispuštaju oštre krike i kreketave glasove.
Ženka kormorana polaže 2 do 4, a ponekad i do 7 duguljastih, ovalnih jaja, obično svakog dana po jedno. Na početku su jaja bledoplave ili zelenkaste boje, a kasnije su presvučena krečnjakom. Oba roditelja leže na jajima oko 25 dana. Kada se izlegu, ptići su goluždravi, ali brzo dobiju tamno perje. Oba roditelja neguju i hrane ptiće oko 3 nedelje. Prvih dana roditelji ptićima ubacuju hranu u kljun, a kasnije ptići uvlače kljun u ždrelo roditelja, odakle uzimaju hranu.
Vrsta ribe kojom se kormorani hrane zavisi u potpunosti od staništa koje naseljava. Veći deo njegovog plena čine i "nekorisne" ribe i jegulje koje vešto uzimaju iz ribarskih mreža. Najčešće se hrane ribama dužine 10 do 25 cm, ali ponekad i onim do 60 cm. Ženke najčešće love veći broj manjih riba, a mužjaci krupniju ribu. U manjoj meri kormorani se hrane rakovima i vodozemcima, a veoma retko i insektima.
Kormorani love plen organizovano u grupama. Veća grupa postavlja zasedu polukružno u dva nivoa. Jedni su na površini, drugi rone veoma duboko i teraju ribu na površinu gde je lakše hvataju. Na suprotnoj strani često se nalazi jedna manja grupa koja udara krilima po vodi, da bi uplašili ribu i isterali je na površinu.
U Srbiji žive dve vrste kormorana, veliki i mali. Sedamdesetih godina prošlog veka kormoran je bio ugrožena vrsta ptica. Zato su donete mere zaštite i populacija se oporavila. Danas kormoran spada u zaštićene divlje vrste, one koje trenutno nisu ugrožene u toj meri da im preti opasnost ili da postanu kritično ugrožene.
