Češljugar (Carduelis carduelis) je mala ptica pevačica iz porodice zeba. Veliki je kao vrabac. Dug je oko 13 cm, sa rasponom krila od 21 do 25 cm i težinom od 14 do 19 g. Kljun, boje slonovače je dug, šiljat i prilično izražen, a u fazi razmnožavanja je beo sa sivkastom ili crnkastom tačkom na vrhu. Rep je račvast.

Na prvi pogled polovi češljugara izgledaju isto. Međutim, ako se pažljivije pogleda iz blizine, primećuje se da mužjak ima crvenu boju sve do iza očiju, a perje na ramenima mu je tamnocrveno, a kod ženke je sivo-smeđe.

Češljugari su veoma društveni. Penju se spretno po grmlju. Na tlu pažljivo čeprkaju unaokolo, ali radije prelete i najkraći put. U jesen i zimu se okupljaju u jata od 40 ptica, a često i više. Njihova jata su stalno u pokretu, i u potrazi za hranom ulaze u naselja, u vrtove, na terase i balkone, bez straha od ljudi. Zimi posećuju i hranilice za ptice.

Češljugar je veoma oprezna ptica. Posebno u proleće, u vreme gnežđenja i parenja se retko primećuje i samo ga povremeno otkriva njegova melodična pesma.

Gnezdo obično gradi ženka od suvih vlati trave, grančica, borovih ili smrekovih iglica, u račvama grana, vrlo visoko spolja na drveću. U vrtu najčešće gradi gnezdo na stablu jabuke ili trešnje, a u parku na topoli ili javoru. Gnezdo je vešto sakriveno i nalazi se visoko na drveću, i do 8 m.

Ženka najčešće snese 5 do 6 plavkasto-belih jaja sa crvenkasto-smeđim tačkicama, na kojima leži 9 do 14 dana, dok joj mužjak donosi hranu u gnezdo. Oba roditelja hrane ptiće, u početku lisnim vašima, a kasnije semenom različitih biljaka. Nakon 14 dana ptići počinju da uče da lete, a zatim ih roditelji poučavaju da traže hranu. Do prvog mitarenja ptići su potpuno sivo-šarene boje. U jesen napuštaju gnezdo, sakupljaju se u jata i najčešće zadržavaju na istom području tokom cele zime.

Omiljena hrana češljugara su mladi zeleniš, izdanci, pupoljci, sitne semenke, mali insekti.

Češljugari spadaju u ugrožene vrste ptica. Sve vrste češljugara koje žive u Srbiji su strogo zaštićene.