Nimfa naseljava otvorene stepe i savane širom Australije, a sve češće parkove i predgrađa velikih gradova. Živi u velikim jatima koja u potrazi za hranom prelaze velike razdaljine.
Nimfa je najmanji kakadu i najsličniji papigama. Duga je od 30 do 35 cm, a repna pera čine oko pola njene dužine.
Osnovna i jedina boja nimfe u prirodi je tamnosiva sa upadljivim belim prugama na rubovima krila, žuto-sivom ćubom i crvenim "obrazima". Razlike u polovima su vidljive nakon prvog mitarenja, između sedmog i desetog meseca. Mužjak se razlikuje od ženke po tome što mu je intenzitet crvenila na obrazima nešto slabiji, a veći deo glave je žut, dok je cela glava ženke uglavnom svetlosive boje. Danas postoji nekoliko nijansi nimfi, od tamne skoro crne do svetlosrebrne mutacije.
Nimfe polno sazrevaju posle osam meseci. Ženka snese od 4 do 7 belih jaja, na kojima naizmenično leži sa mužjakom 18 do 21 dana. Oba roditelja brinu o ptićima i pažljivo čuvaju prostor oko svog gnezda, koje najčešće grade u dupljama drveća. Ptići ostaju u gnezdu 4 do 5 nedelja. Po izletanju iz gnezda ostaju uz roditelje još 3 do 4 nedelje, a zatim se osamostaljuju i nastavljaju život u svom jatu.
Položaj ćube pokazuje raspoloženje nimfe. Kada je uspravna nimfa je uzbuđena ili uplašena, lagano nakrivljena ćuba ukazuje da je opuštena, a spuštena blizu glave da je agresivna ili da se sprema za odbranu. Spuštena ćuba koja viri napolje pokazuje da nimfa pokušava da izgleda dopadljivo.
