Rode su velike ptice dugog vrata i nogu, sa dugim tvrdim kljunom. To su teške ptice i sa širokim rasponom krila. Najviše su aktivne danju. Jako su zimogrožljive ptice. Kada pada kiša ili naglo zahladi, one podignu jednu nogu među perje da bi smanjile površinu tela izloženu hladnoći ili guraju glavu pod krilo.
Rode nemaju vokalni organ za proizvodnju zvuka i zato su neme. Klepetanje kljuna je važan način komunikacije među rodama.
Bele rode su tipične ptice selice. Njihova jata svake jeseni kreću u veliku seobu. One uglavnom lete u jakim zamasima, jedreći u vazduhu. Na taj način štede energiju, ali su im za to potrebne tople vazdušne struje. Za samo 23 dana prevale oko 7000 kilometara, a pri tome ne obnavljaju izvore energije.
Istraživači su privezali rodama na grudi osetljive radio aparate, pomoću kojih su dobili podatke da rode spavaju u letu, tako što svoju glavu polažu na krilo. Svaka roda spava deset do petnaest minuta, ali joj je to potpuno dovoljno da povrati snagu za dalji let. Rode lete u jatima u obliku klina. Pojedinačno jato roda koje se sprema za spavanje odlazi u sredinu velikog jata da tokom leta ne izgubi orijentaciju. Let jata koje spava odvija se po sluhu, i rode koje spavaju čuju kroz san krike ostalih budnih roda i tako se orijentišu u letu. Kada jato roda odspava i odmori se, ono odlazi na neko mesto u velikom klinu jata, često puta na čelo klina, a na njegovo mesto dolazi drugo jato na koje je došao red za spavanje.
Rode zimu provedu u tropskoj Africi, znatno južnije od ekvatora. Sa zimovanja se prvo vraćaju mužjaci, a nekoliko dana kasnije stižu i ženke. Dok se ženka ne vrati mužjak vredno skuplja grančice, krpe, papir i drugi materijal kako bi zajedno popravili i uvećali gnezdo u kojem su proveli prethodnu sezonu. Kada i ženka doleti, mužjak joj poželi dobrodošlicu. On širi krila, isteže vrat i vrti glavom, na šta mu ženka odgovara istim pokretima. Zajedno klepeću kljunovima, spuštaju se u sedeći položaj i ponovo ustaju.
Posle udvaranja roda, u martu ili aprilu, sledi parenje. U jednoj sezoni ženka snese 3 do 6 jaja. Na njima će u narednih mesec dana na smenu ležati oba roditelja i zajedno brinuti oko mladunaca dok ne odrastu. Nakon 50 do 100 dana mladunci napuštaju gnezdo.
Rode grade jedno od najvećih i najtežih gnezda. Gnezda svijaju na krovovima, dimnjacima, zidovima, stogovima sena i slame, telefonskim stubovima, drveću, a ponekad i na zemlji. Nakon gnežđenja formiraju se jata roda koja odlaze na jug na jesen.
Nekada se smatralo da rode imaju samo jednog životnog partnera. Međutim, nakon što se odsele na jug dešava se, mada retko, da rode promene partnera.
Životni vek roda je oko 30 godina, a u zatvorenim uslovima mogu da žive i 40 godina.
Zbog razvoja industrije i nestanka pogodnog staništa gde može da se razmnožava, broj roda je danas u opadanju u Evropi, i u Srbiji. Zato je roda uvrštena među ugrožene i zakonom zaštićene vrste.