Artnit

Subota, 04 Februar 2017 12:05

Divlja guska - predak domaće guske Istaknut

Divlja guska (Anser anser) je najveća siva guska, tipična vrsta iz porodice Anser. Ona je jedna od prvih životinja koje je čovek pripitomio, predak pripitomljene domaće guske u Evropi i Severnoj Americi. Uglavnom živi u močvarnim predelima obraslim visokom travom. Austrijski etolog Konrad Lorenc istraživao je divlje guske u njihovoj prirodnoj okolini i utvrdio da je sličnost sa nekim ljudskim ponašanjima zapanjujuća.

Divlju gusku je prvi zabeležio i opisao švedski botaničar Karl fon Line 1758. godine, a dve godine kasnije francuski zoolog Maturja Žak Barison, koji je premešta u novi rod Anser.

Divlja guska ima kružno, masivno telo sa dugim i tankim vratom i veliku glavu i kljun. Njeno perje je sivo-braon boje, glava tamne boje, grudi i stomak su bledi sa crnim tačkama, noge ružičaste, kljun narandžast sa belim ili braon vrhom. Duga je od 80 do 90 cm, sa rasponom krila od 150 do 160 cm, a teška je od 4 do 5 kg. Razvijena joj je plovna kožica među prstima.

Sa dolaskom jeseni divlje guske formiraju velika jata do nekoliko stotina jedinki i žive u njima do proleća, kada formiraju parove. Po zemlji se kreću lakše nego pitome guske, plivaju veoma dobro, a pred opasnošću zarone u vodu. Lete prilično tromo, ali veoma izdržljivo.

Početkom proleća divlje guske počinju sa parenjem. Ženka pravi gnezdo od trave i svog perja u visokoj travi, šipražju blizu vode ili zemlji u udubljenju.

Od marta do aprila ženka snese 7 do 10 krupnih prljavobelih jaja, na kojima leži 27 do 29 dana. O guščićima se brinu oba roditelja, a oni se osamostaljuju za 50 do 60 dana.

Ponekad se divlja guska ukršta sa drugim vrstama guski, kao što su na primer belolika guska i kanadska guska, a ređe i sa crvenokljunim labudom. Pošto je domaća guska podvrsta divlje mogu da se ukrštaju, a njihovo potomstvo ima osobine obe vrste.

Krajem avgusta, kada guščići odrastu, većina gusaka se seli u toplije, južne krajeve. Dunavska divlja guska je u Srbiji uglavnom stanarica, ali sa severa dolaze brojni primerci, kolji se gnezde.

Divlje guske se hrane uglavnom mladom travom na pašnjacima zajedno sa ovcama i kravama. Takođe, hrane se semenkama raznih useva i korova, raznim beskičmenjacima, ribljom i žabljom ikrom. Ponekad se hrane žirovima, a na obalama morskom travom.

Divlja guska ima veliki broj predatora. Najčešći su kune, vidre, lisice i mnoge ptice grabljivice.

Pročitano 1409 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Urbane životinje Divlja guska - predak domaće guske