Kreja je stidljiva, tajanstvena i oprezna ptica. Najčešće se primeti kada proleti kroz drveće i ispusti jak krik kao alarm, a čak i u gustoj šumi njeno prisustvo može da bude otkriveno kroz njene oštre, promukle krike. Najčešće živi u drveću, a na otvoreno izlazi samo da bi potražila hranu. Kada preleću proplanke i puteve, kreje to čine jedna po jedna, sledeća ptica ne kreće sve dok prethodna nije bezbedno stigla u sklonište.
Kreja poseduje niz specifičnih poziva. Ona može vokalizovanjem da izrazi bes, razigranost, naklonost, upozorenja o predatoru, i mnoge druge emocije, namere ili zapažanja. Glas kreje je takav da neko može da pomisli da ume da govori. Francuski prirodnjak i pisac Bifon prvi je pominjao takvu pretpostavku. Njene glasovne sposobnosti se proučavaju, već puna dva veka.
Kreja je odličan imitator. Ona oponaša i peva pesme sastavljene od svih vrsta zvukova koje je čula. Vešto imitira glasove drugih šumskih ptica tako da može da prevari i dobrog poznavaoca ptica. Kada joj preti opasnost kopira alarmne poruke svojih predatora, svrake i šumske sove, ali kada je opuštenija može da oponaša detliće, vrapce i ljudsko zviždanje. Ona može da imitira plač bebe, vodu koja curi iz česme, kosilicu travnjaka. Mlade ptice provode mnogo vremena vežbajući svoje mimikrije dok savršeno ne ponove originalni zvuk.
U XIX veku kreju su držali kao kućnog ljubimca. Ona je bila omijena zbog svoje živahnosti, a posebno zbog njene sposobnosti da nauči reči, pa čak i rečenice.
Kreja krije žir i drugu hranu na više različitih mesta svake godine, da bi ih uzimala kada hrane nema dovoljno. Ali, krađe drugih ptica su česte pa su kreje razvile strategiju na koju ukazuju novija istraživanja. Utvrđeno je da kreje kada vide kradljivca minimiziraju svoju buku dok kriju ili ostavljaju svoje zalihe hrane. Međutim, kada su same ili ne mogu da vide kradljivca ne trude se puno da ostanu tihe. Ovi rezultati ukazuju da kreje imaju kognitivne sposobnosti.
