Artnit

Sreda, 25 Februar 2015 12:53

Crna žuna - crni detlić Istaknut

Crna žuna (Driocopus martius) je jedna od najvećih vrsta iz porodice detlića (Picidae). Zbog boje perja naziva se crni detlić. Živi u većem delu Evrope, osim Velike Britanije i Islanda u mešovitim, listopadnim i četinarskim šumama od ravnica do gornje šumske granice. Može ponekad da se vidi u oblastima blizu naselja.

Crna žuna je skoro cela crne boje. Mužjak ima crveno teme i sjajno perje, a ženka crveni potiljak i manje sjajno perje. Mladi su slični roditeljima, ali sa mat perjem i slabije izraženom crvenom bojom, sivog grla i kljuna.

Težina tela crne žune je u proseku 300 do 400 g. Duga je 45 do 47 cm i ima raspon krila 64 do 78 cm. Kljun je dug oko 6 cm i kada je potpuno razvijen, prav je i veoma tvrd. Njime može da izbuši rupe i u najtvrđoj i najdebljoj kori drveta. Noge su tamnosive, snažne i kratke, a dva prsta su okrenuta napred, dva pozadi. Stopalo ima savijene i oštre kandže koje mogu da se zabiju čvrsto u koru drveta.

Odrasle crne žune tokom cele godine ostaju u blizini svoje teritorije. Plašljive su, i ne vole prisustvo ljudi.

Jedan način oglašavanja crne žune čini dva puta ponovljena tri kreštava sloga, a drugi kreštav zov nalik vrisku. Ona šalje signal da se u šumi nešto dešava. Njen zov privlači ostale detliće koji radoznalo dođu da osmotre.

Crna žuna ima posebno razvijenu tehniku puzanja uz drvo. Za penjanje koristi stopalo i posebno građen rep. Kada udara kljunom rep joj služi kao elastičan oslonac, a pri puzanju kao treća noga koja nalazi oslonac i u najmanjim neravninama kore drveta.

Za gnezdo crna žuna često bira obolelo drvo kojem truli srž, a ponekad pravi duplju ovalnog oblika, duboku i do 40 cm i u potpuno zdravom drvetu. Duplja ima mesto za gnezdo ispod otvora u koju ženka snese 2 do 8 jaja. Na jajima naizmenično leže oba roditelja, a kada se izlegu ptići za 12 do 14 dana zajedno ih hrane. Posle 18 do 35 dana ptići napuštaju gnezdo, ali ostaju pored roditelja još 7 dana.

Crna žuna se hrani raznim insektima i njihovim larvama. Ako je otvor u drvetu veoma mali i ne može da koristi kljun, koristi dug jezik kojim vadi insekte. Značajan deo ishrane čine mravi koje često lovi na zemlji, a ređe i mali puževi.

Zbog seče šuma i uništavanja staništa opstanak crne žune je doveden u pitanje. U Srbiji je ugrožena vrsta ptica.

Pročitano 4678 puta Poslednji put izmenjeno Nedelja, 24 Februar 2019 12:13

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Urbane životinje Crna žuna - crni detlić