Artnit

Tamo iza poslednjih kuća, na širokoj poljani a otprilike dvesta metara od dunavske obale, ležalo je jedno veliko hrastovo stablo, na kome su se grane već osušile. To stablo je pre neke godine nanela voda. Bila s proleća velika poplava, pa se Dunav razlio i potopio polja i livade, šume i sela, te iščupao negde natruli hrast, poneo ga na svojim valima i nekako tu, kod našega grada, seknula voda te taj hrast, ko zna iz čije šume, ostao na ledini i sad dobro došao nama, deci, da se tu zbiramo kad smo dokoni i slobodni od škole.

Poznata slika Rembranta van Rajna, Poljak na konju, naslikana oko 1655. godine nosi obeležje baroka. Romantična i zagonetna sadržina ove slike je inspirisala mnoge teorije i raprave o temi slike, pa čak i sumnju da je Rembrant njen autor. Danas se slika nalazi u kolekciji Frik u Njujorku.

Bršljan je veoma dekorativna zimzelena biljka koja vodi poreklo iz Evrope i Azije. Ova zanimljiva puzavica se javlja u velikom broju varijeteta, sa raznovrsnim zelenim koloritom listova ili zanimljivim šarenim listovima. Veoma je otporan i odgovara ljubiteljima zelenila koji imaju malo vremena za negu biljaka.

Kadionica iz Horasana (1181-1182), iz istočnog Irana pripada periodu Seldžuka. Ova bronzana skulptura, visine 88 santimetara je deo male grupe kadionica sličnog oblika i veličine koje su oblikovane kao životinje. Prirodni oblik životinje je obično zanemarivan, a umesto toga prikazivana je stilizovano, najčešće sa biljnim ornamentima. Ova skulptura se danas nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.

Sa pojavom javnih poslova i funkcija države nastao je i birokratski aparat. Dosta osamostaljen ovaj aparat se formira po svojstvenim zakonitostima, čak i onda kada ovaj porast nije bio praćen odgovarajućim državnim potrebama. Uticaj birokratskog aparata se, međutim ne može meriti samo kvantitativnim pokazateljima. Istraživanja čuvenog američkog sociologa Rajta Milsa izvršena u SAD pedesetih godina prošlog veka ukazuju na socijalne karakteristike birokratije.

Džordž Gordon Bajron je svoje veliko i značajno delo, poemu Putovanje Čajlda Harolda započeo za vreme svog boravka u Albaniji 1809. godine. Posle izdavanja prva dva dela poeme 1812. godine postiže literarni uspeh i postaje veoma popularan član londonskog društva. Poema Čajld Harold je poetski putopis u stihu isprepletan egzotičnim utiscima i žalom zbog sputanosti zemalja koje su nekada bile najsjajnije i najprosperitetnije. To je i priča o prkosnom i osetljivom junaku lutalici koji se i danas naziva Bajronovski junak, i postaje junak savremenog društva.

Sve poče da prima sa prikrivenim ali dubokim nepoverenjem. Odnekud se ustali u njemu ova misao: svako ljudsko delo i svaka reč mogu da donesu zlo. I ta mogućnost poče da veje iz svake stvari koju čuje, vidi, rekne ili pomisli. Pobednik vezir oseti strah od života. Tako je i ne sluteći ulazio u ono stanje koje je prva faza umiranja, kad čovek počne da s više interesa posmatra senku koju stvari bacaju nego stvari same.

Kada je Napoleonova vojska okupirala Španiju, 1808. godine, Francisko Goja i mnogi njegovi zemljaci su se nadali da će osvajači doneti liberalne reforme. Međutim, divljačko ponašanje francuskih trupa srušilo je te nade i izazvalo isto tako divlji otpor naroda. Mnoga Gojina dela iz perioda od 1810. do 1815. godine su odraz tih mučnih događaja. Najveće od njih je Treći maj 1808. koje je naslikao 1814-1815. godine i predstavlja jedinstvenu uspomenu na pogubljenje jedne grupe madridskih građana. Slika se danas nalazi u muzeju Prado u Madridu.

Divlja patka, predak domaće patke je rasprostranjena po celoj Evropi, preko srednje Azije, severne Afrike do Severne Amerike. Životni prostor su joj jezera, bare, reke, potoci čije su obale obrasle trskom i ostalim barskim rastinjem, a zimi i obale mora. Nastanjuje se i u vodama većih parkova ili većih vrtova.

Frans Hals holandski barokni slikar, uz Rembranta i Vermera, najveći slikar takozvanog holandskog zlatnog doba slikarstva, bio je i veliki slikar portreta iz Harlema. Poznat je njegov portret Vesela pijanica, koji je verovatno naslikao 1627. godine. Slika se danas nalazi u Rijksmuseumu u Amsterdamu.