Artnit

Kultura oblikuje ljude i oni se teško od nje distanciraju. Svaki čovek, ipak u potpunosti ne predstavlja svoju kulturu, već ima individualne osobine koje nisu ni tipične ni reprezentativne. Ne postoji ni apsolutna zavisnost od kulturnog obrasca i pojedinac se može od njega i udaljiti.

Mini, minijaturne ili patuljaste ruže su hibridne ruže odgajene da ostanu male veličine. Većina sorti ovih ružica dugo cveta i ugodnog su mirisa. Bojama i mirisom cvetova osvežavaju i ukrašavaju prostor eksterijera, ali i enterijera doma.

Najstarija obredna pesma je dodolska i pripada kultu božanstva plodnosti. Dodolske pesme su veoma stare narodne lirske pesme koje su nastale u periodu prelaska na stočarstvo i zemljoradnju, kada je čovek bio u presudnoj zavisnosti od atmosferskih prilika i kiše. Pastir ili zemljoradnik je vršio razne obrede i pratio ih pesmom da bi izazvao ili zaustavio kišu.

Nemački filozof Karl Marks smatra da otuđeni rad predstavlja realnu samostalnu društvenu silu koja vlada čovekom i društvom u društvenim odnosima zasnovanim na privatnoj svojini. Jedan od osnovnih oblika je svakako otuđenje čoveka u sferi ekonomskih odnosa. Ovo otuđenje dovodi do toga da opredmećeni ljudski rad, inkarniran u nizu roba, vlada društvom i društvenim odnosima.

Svraka je vrsta ptica iz porodice vrana. Nastanjuje velike delove Evroazije, severne Afrike i severne Amerike. Može se videti svuda gde god postoji kombinacija drva i obližnjih otvorenih prostora, uključujući parkove i vrtove. Lako se prepoznaje po izrazito crno-belom perju i dugom repu.

Čovek mu je tada očinski spustio ruku na rame:

- Reći ću vam nešto, mladiću - kazao je. - Nikada ne umanjujte svoju vrednost u ovoj zemlji.

Narodna balada Hasanaginica je nastala sredinom XVII veka u Imotskoj krajini, koja je u to vreme bila u sastavu Otomanskog carstva. Hasanaginica je pre svega poezija o tragičnom sukobu dvoje ljudi koji se vole, i lepa je po onome što kazuje, i po onome što skriva. Njena lepota i zanimljivost motiva bili su stvaralački podsticaj i mnogim umetnicima novijih vremena u pokušaju da njen sadržaj prilagode pozorišnoj sceni i filmu.

Dalija, ili kako se često naziva georgina je zbog dugog cvetanja, raznovrsnih oblika, veličina i boja cvetova, kao i raznih mogućnosti kombinovanja, veoma popularna ukrasna baštenska biljka. Prelepim cvetovima svilenkastog sjaja i mednog mirisa, ukrašava vrtove, terase, balkone, prozore. Vrlo je prilagodljiva, i lako se gaji.

Izići na ulicu, za njega je uvek značilo izložiti se. Zavideo je svakom onom ko može mirno i prirodno da prođe glavnom ulicom, idući za svojim poslom, ne misleći o sebi i ne pitajući se da li ga ko gleda ni šta o njemu misli; zavideo mu i mrzeo ga, osećajući se u isto vreme i viši i niži od njega.

Kao i u svim ostalim religijama, statue koje prikazuju hinduistička božanstva sadrže dosta simbolike. Poznata statua u bronzi, Plešući Šiva iz XII veka prikazuje Šiva, božanstvo koje razara svet i predstavlja otelotvorenje jednog poimanja smrti, ali istovremeno i ponovnog rađanja, jer predstavlja neprekidno obnavljanje prirode. Statua se danas nalazi u Rijksmuseumu u Amsterdamu.