Artnit

Poznati sociolog sela, Sreten Vukosavljević u članku Kako se pozdravlja, objavljenom u beogradskom listu Politika 1938. godine, opisuje veoma detaljno pravila pozdravljanja u jugoslovenskim patrijahalnim selima. Ovaj članak je objavljen 1962. godine i u njegovoj knjizi Pisma sa sela.

Skulptura visoke renesanse je obeležena najviše delima Mikelanđela Buonarotija, Prva statua visoke renesanse je njegova statua David, ogromnih dimenzija, isklesana 1504. godine u jednom bloku belog kararskog mermera. Jedinstvena svojstva Mikelanđelove umetnosti u potpunosti su oličena u Davidu. Danas se original statue nalazi u Galeriji Akademije, a njena kopija ispred palate Vekio u Firenci.

U novije vreme razno povrće se sve više gaji i na najmanjim prostorima, kao što su terase i balkoni. Ovo povrće je uvek sveže i nadohvat ruke. Cvetovi, lišće i plodovi mogu da budu zanimljivi detalji i stvore prijatan ambijent. Neke od ovih biljaka su i efikasna prirodna sredstva u borbi protiv insekata.

- I ja. Moja porodica nosi prezime Živić. Surova ironija! Ja sam četvrto koleno u njoj koje učestvuje u ratu. U stvari, ja i nemam porodice. Imam samo majku koja je stigla jedino mene da rodi, a otac je već bio otišao u rat. I naravno, poginuo je u nekom selu ispod Cera. Ne znam ni kako je izgledao. I on je bio jedinac, kao i moj deda.

Albert Direr kao slikar, grafičar i teoretičar umetnosti, putujući po Italiji od jeseni 1494. do proleća 1495. godine, dolazi u dodir sa velikim delima italijanske renesanse. Kopije renesansnih majstora pokazuju kako je živo i intuitivno hvatao suštinu njihovog stila. Akvareli pejzaži slikani na povratku iz Venecije, kao što je akvarel sa nazivom Italijanske planine spadaju u njegova najlepša ostvarenja. Danas se slika nalazi u muzeju Ašmolin u Oksfordu.

Baštenski karanfil potiče iz južne Evrope. To je jedna od najstarijih baštenskih biljaka, i prva kultivisana vrsta koja je postala predak današnjih gajenih karanfila. Fini miris tipičan za karanfil i ranovrsne boje cvetova stvaraju posebno prijatan ambijent u eksterijeru doma.

Zona je znala da je lepa, i da je čak lepotica. Znala je to po ogledalu, u koje se, kao svaka mlada devojka, rado i često ogledala, i po pogledima kojima je sretaju i ispraćaju, a i po pesmama u kojima se ime njeno spominje ili koje se radi nje, kao aluzija na nju, pevaju. I Zona je bila, što je sasvim i prirodno, ponosita stoga.

Sergej Jesenjin je u svojoj poeziji emocionalno izuzetno upečatljivo izrazio mnoge misli, mnoge dileme i osećanja običnog, malog čoveka. Impresivne pesničke slike u njegovoj poeziji su razasute, kao motivi, u okviru jedne šire celine večitih ljudskih, a i večitih tema poezije. Njegove pesme su vrlo jednostavne i snažne, stih melodičan, a izraz pun bogatih i originalnih metafora.

Noćna frajla potiče sa Mediterana. Zbog cvetova koji su danju zatvoreni, a otvoreni tokom cele noći dobila je ime - noćna frajla. Zovu je i ljubičina zbog opojnog mirisa cvetova koji podseća na miris ljubičice. Obilnim cvetanjem, prijatnim mirisima i bojama ukras je terasa, balkona, prozora ili vrta. Ova baštenska biljka je odličan izbor za sve ljubitelje cveća, jer je prilično otporna na razne uslove, i ne traži posebnu negu.

Posle pada Robespjera 1794. godine, čuveni francuski neoklasicistički slikar Žak Luj David je bio nekoliko meseci zatvoren u Luksemburškoj palati, pa je sa prozora ćelije naslikao svoj prvi i jedini pejzaž, Pogled na Luksemburški park u Parizu. Pogled na park bio je predodređen slučajem, pa je tako i slika dobila čudesno moderan, lirski izgled. Slika se danas nalazi u muzeju Luvr u Parizu.