Artnit

Sve što je oblikovao Henri Mur, jedan od najvećih vajara XX veka izrastalo je iz duha materije od koje je lik sazdan. Tako su kamen, drvo, glina i metal imali svoju sopstvenu i osobenu suštinu koja je uslovljavala oblik. Tokom vajanja oslanjao se na materijale koje je nalazio u prirodi, kao što su kosti, kamenje i šljunak, školjke ili komadi drveta. Sakupljao ih je u svom ateljeu i čuvao na policama. O tome piše u svom eseju Cilj vajara.

Skulptura Ptica korpa iz 1939. godine predstavlja hibridnost stilova Henrija Mura. Biomorfna krivina spoljašnje ljuske skulpture sugeriše naturalizam, dok ugaone linije oblikovane žicama naglašavaju konstruktivistički elemenat. Ime skulpture odjekuje unutrašnjim prostorom koji je definisan nizom u kome se nalazi lik ptice. Danas se ova skulptura nalazi u Fondaciji Henri Mur u malom selu Peri Grin u Hertfordširu.

Smatra se da pauk donosi sreću i često je deo mitova i legendi drevnih civilizacija i naroda. Zato što stvara mrežu, lovi, kida niti a zatim kreće ponovo u sledeći životni ciklus svog opstanka pauk je simbol transformacije. Pozitivna simbolika pauka se vezuje za vrednoću, upornost, stvaralaštvo, mudrost, kreativnost, inspiraciju, a negativna za agresivnost, krvožednost i uništavanje plena.

Švajcarski nadrealistički vajar i slikar italijanskog porekla Alberto Đakometi je skulpturu Gradskog trga izvajao 1948. godine. U to vreme je bio dobro upoznat sa egzistencijalizmom, a ova skulptura koja predstavlja metaforu čovečanstva koje egzistira na pola puta između bića i ništavila je mogla da se tumači na osnovu ovog filozofskog pravca. Danas se ova skulptura nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.

- Rđavi su nesrećni; dobri i pokajnici srećni su, na nebu.

- A na zemlji?

- Na zemlji su dobri nesrećni kao i ostali, više od njih, jer što se više strada ovde na zemlji - u toliko je veća nagrada gore na nebu.

Iako nije najpopularnija životinja, osa je u mnogim kulturama cenjen simbol komunikacije, reda i produktivnosti. Njene dinamične crne i žute pruge podsećaju na krajnosti dualnosti i kako se one mogu premostiti. U mnogim tradicijama osa predstavlja simbol ljutnje, nestabilnosti, dok prema verovanju drugih kultura "duša šamana tražeći put do boga prelazi u osu".

Ose grade elegantna gnezda od sažvakanog drveta i materija sličnih papiru sa više saća, a spolja je obavijeno lisnatim omotačem. Smatra se da osinje gnezdo ima veoma važnu simboliku i uz njega se vezuju razna verovanja. Naime, veruje se da osa ne pravi gnezdo u blizini doma gde je prisutna negativna energija ili gde su ljudi zli.

Od antičkih vremena gnezdo je bilo sinonim doma i porodice. Simbol ptičjeg gnezda povezuje se najčešće sa pozitivnim značenjem. Ono može da simboliše srećna vremena i dobre odnose kao i nove početke i zaštitu od štetnih uticaja. Takođe, predstavlja svu ljubav i toplinu, entuzijazam i posvećenost potrebnu za stvaranje najsrećnijih domova.

Pejzaži se protežu u velikom delu rada austrijskog slikara Egona Šilea, a takođe služe kao intrigantna poređenja sa slikama pejzaža Gustava Klimta. Njegov pejzaž mnogi smatraju značajnim doprinosom škole evropskog slikarstva u prirodi. Slika Četiri drveta iz 1917. godine najpoznatiji pejzaž Šilea to savršeno pokazuje, pretvarajući standardni pejzažni prizor u mahnitost boje i prilagođenu formu. Danas se ova slika nalazi u Austrijskoj galeriji Belvedere u Beču.

- Slikarstvo i crtačka umetnost sve prevode u površine i površinske pojave, muzika sve prevodi u pokrete, poezija sve u reči i jezičke oznake.

- Poezija u strožem smislu izgleda gotovo kao posredna umetnost između likovnih i muzičkih umetnosti. Da li možda takt odgovara figuri a zvuk boji?