Artnit

Uskrs je hrišćanski praznik, ali neki od njegovih simbola i običaja, kao što su uskršnja jaja, verovatno su povezani sa paganskim tradicijama. Jaje je drevni simbol novog života, povezano je sa paganskim festivalima koji slave proleće, ponovno rađanje svetlosti i izlazak iz zime. Ovaj simbol prolećnog buđenja izvora života postoji i u jevrejskoj religiji.

Najčuvenija i najlepše ukrašena jaja izrađivao je petrogradski juvelir Karl Faberže u perodu od 1885. do 1916. godine za ruske careve svake godine za Uskrs (sa izuzetkom 1904. i 1905. godine kada se vodio Japansko-ruski rat). Od kada su se Faberžeova jaja prvi put pojavila u javnosti na izložbi u Parizu 1900. godine mišljenja kritičara i kolekcionara su podeljena. Jedni su očarani perfekcionizmom ruskog juvelira, a drugi ih smatraju za kič. Faberžeova jaja i danas se smatraju remek-delima juvelirskog zanata, a ima ih oko 50 i još dva nezavršena primerka. 43 jaja se nalazi u muzejima i privatnim kolekcijama, a 7 se i dalje vodi kao da su nestala. 10 jaja se nalazi se u Muzeju u Kremlju u Moskvi.

Žozefina je rasporedila na stolu sve ono što je kupila, kaput i šešir bacila na postelju, sipala vodu u čašu i, stavivši cvikere crnih rubova, zbog čega su njene tamnosive oči postale stroge ispod gustih, crnih sraslih obrva - latila se farbanja jaja. Ali akvarelni karmin nije se primao, trebalo je, valjda, kupiti neke hemijske boje, ali ona nije znala kako da traži, bilo joj je neprijatno da objašnjava. Pomislila je: da odem, možda poznaniku - apotekaru - istovremeno bih nabavila i aspirin. Telo je klonulo, od vrućine tištale su je očne jabučice, imala je želju da tiho sedi, tiho da razmišlja. Kod Rusa je danas velika subota.