Amfiteatar Koloseum je izgrađen u obliku elipse. Dug je 189 metara, širok 156 metara, dok su spoljni zidovi visoki 48 metara, što je jednako visini zgrade od 15-ak spratova. Spoljašnjost Koloseuma dostojanstvena i monumentalna, odražava unutrašnju podelu građevine, ali je naglašava tesanim kamenom. U sredini ovalnog ograđenog prostora je arena, a ispod nje su hodnici i podrumi. Arena je okružena stepenasto postavljenim sedištima na kojima se moglo smestiti oko pedeset hiljada gledalaca. Spoljna fasada Koloseuma oživljena je stubovima i lukovima i vodoravno podeljena na prizemlje i spratove. Stubovi dorskog, jonskog i korintskog stila uzdižu se, zavisno od svojih osobina, odozdo nagore.
U Koloseumu je postojalo 80 ulaza/izlaza, od kojih su 4 bila za cara i političku elitu, dok su ostali bili za narod. Ulaz je bio slobodan za sve rimske građane, a zavisno od toga gde su sedeli u gledalištu, moglo se videti kakav status imaju u društvu. Iako je većina građana bila dobrodošla, grobari, glumci i bivši gladijatori ipak nisu smeli ući unutra.
Svoj današnji izgled Koloseum "duguje" požarima i zemljotresima, a najviše činjenici da je tokom srednjeg veka služio kao građevinski materijal za izgradnju drugih objekata u gradu. Dobar deo materijala je već bio nepovratno uništen dok ga u XVIII veku papa Benedikt XIV nije proglasio za sveto mesto, simbol hrišćanskog mučeništva i stradanja, a ova praksa zakonom zabranjena.
Koloseum je bio i ostao najveće pozorište na svetu. Izraženo masom, to je jedna od najvećih individualnih građevina na svetu, a 2007. godine uvršten je među novih 7 svetskih čuda.
Kolika je u prošlosti, ali i danas, važnost Koloseuma za Rim i njegove građane, najbolji dokaz je i ovaj epigram: "Dok Koloseum stoji, stajat će i Rim; kad Koloseum padne, past će i Rim; kad padne Rim, past će i svet".
