Ali, pored toga, bila je to i unapred obećana divota Jerusalima. Za Tomasa bila je to opčinjenost onim Parizom koji se preliva čovečnošću i starinom, onim kamenjem i onim ulicama i onim čuvenim četvrtima koje su živele u romanima Dime, Balzaka i Evžena Sija.
Cerebralna ljubav? Nemojte me gnjaviti sa tom glupošću. Zar možete da kažete da je ljubav koja je gonila one prostodušne gomile ka Hristovom grobu bila cerebralna? I zar mislite da se drukčije može voleti Francuska? Francuska nije zemlja kao druge. To nije zemlja koju čovek voli samo zato što je imao sreću, zasluženu ili ne, da se u njoj rodi. Francuska se ne voli samo zbog životinjske privezanosti svome logu, ili starogermanske vezanosti za hordu. Nju čovek može voleti samo onom verom koju gaji hrišćanin prema svome Spasitelju. Ako me ne možete razumeti, ja vas onda samo žalim.
Iz pripovetke Put ka zvezdi
