Knežev dvor, kuća od dva boja, nema spolja nikakvih građevinskih ukrasa, ali je zato unutra dovoljno prostrana; raspored joj je udesan, i nameštaj lep i ukusan.
Ona, za vladike Rada, mnogo čuvena "biljarda" sad je pregrađena za druge potrebe: tu su sada smeštana ministarstva, i apoteka.
Manastir je mala, lepa, čista i ukusno okićena crkvica. U desnom rukavcu, koji je ispušten na samoj pevnici, grob je vladike Petra, koji se ovde zove samo Sveti Petar, a po zidu u crkvi grobovi su kneza Danila i vojvode Mirka, na kojima leže puške i jatagani, kojima su pokojnici branili svoju zemlju. K jugu od crkve pruža se mitropolija s nekoliko lepih i čistih soba. Iznad crkve je kula o kojoj su štrčale na kolje nabijene turske glave. Toga običaja sada nema, samo se priča da se ne poboravi. Pred crkvenom portom kamenom je okruženo i pločama patosano kao jedno guvno. Rekoše mi da je to neki od vladika, bivši u Moskvi, omerio usta onoga paloga zvona koje Moskovci zovu "Car-Zvono", i ovde okružio i patosao onoliki krug, kolika su usta u toga zvona.
Iz putopisa Iz Beograda na Cetinje (knjiga Putnička pisma s raznih strana Srbije o Srbiji)
