U sjajna jutra ono izgleda kao eterični morski oblak koji će se u prvom vetru rastopiti i sav preći u prašinu; a u večeri naliči na visoki i teški brod koji se nasukao na pesak, polomljenih katarki, i na kojem je sve ljudstvo umrlo od straha i čekanja...

Kao morska sablast javi se u zoru sa svojim blistavim metalnim krljuštima; a pred podne se zaroni u dubine i izgubi sa vidika, da se pred veče opet pojavi, i to na sasvim drugom mestu. Ovo je ostrvo jedna neverovatna priča i puka prevara. Ovako su morali izgledati samo uobraženi i usniveni kontinenti prvih moreplovaca; fantastične zemlje koje su oni išli da traže po pustinjama okeana.

Iz putopisa Pisma iz Grčke