Temelje Kapije boginje Ištar otkrio je čuveni nemački arheolog Robert Koldevej 1899. godine. Kapija i Procesijski put su rekonstruisani u Pergamon muzeju u Berlinu od materijala koji je iskopan u periodu od 1902. do 1914. godine. Rad na rekonstrukciji je dovršen tridesetih godina XX veka. Kapija boginje Ištar se danas nalazi u Pergamon muzeju u Berlinu.

Vavilonski kralj Nabukodonosor II je Kapiju posvetio boginji ljubavi, rata i plodnosti, Ištar. Obnovio je i hram vrhovnog boga Marduka, sagradio veličanstvenu palatu i čuvene viseće vrtove koje je starogrčki filozof Herodot proglasio za jedno od sedam svetskih čuda.

Kapija boginje Ištar je sagrađena od intenzivno plavih emajliranih opeka koje daju fasadi sjaj dragulja. Pokrivanje emajliranom opekom trebalo je da omogući večno trajanje Kapije. Kapija je ukrašena plitkim reljefima sa likovima bikova i zmajeva, i kompositnim bićem koje predstavlja samu boginju Ištar. Plitki reljefi zmajeva i bikova simbolišu bogove Marduka i Adada. Opeke kraljevskoplave boje okružuju jarko obojene žute i braon bikove i zmajeve. Bikovi i zmajevi izgledaju kao da lebde nad plavom pozadinom.

Krov i vrata Kapije su napravljeni od kedrovine. Kroz vrata je prolazio Procesijski put, obeležen zidovima dekorisanim plitkim reljefima lavova koji su oblikovani u glaziranim žutim pločicama. Njih ima oko 120 i ravnomerno su raspoređeni na zidovima.

Kapija boginje Ištar je poslednji ostatak drevnog Vavilona, jer je jedina bila sagrađena od kamena i emajliranih opeka. Ona je čuvena posebno po plitkim reljefima na emajliranim opekama.