Artnit

Nedelja, 09 Avgust 2015 11:41

Henri Miler - Sivilo u Parizu i Njujorku Istaknut

Dok pišem, pada noć i ljudi odlaze na večeru. Dan je bio siv, kakav je često bivao u Parizu. Šetajući oko zgrada da malo razbistrim glavu, nisam mogao da ne mislim na strahovit kontrast tih dvaju gradova (Njujorka i Pariza). Isti je čas, isti ovakav dan, a već i sama reč siv, koja je izazvala asocijaciju, ima vrlo malo zajedničkog s onim gris koje, u ušima Francuza, budi čitav svet misli i osećanja.

Još davno, prolazeći ulicama Pariza i zagledajući akvarele po izlozima, primetio sam karakteristično nepostojanje onoga što se zove Pejnova siva. Spominjem to jer je Pariz, što je opštepoznato, pretežno siv grad. Spominjem to zato što, u svojim akvarelima, američki slikari preterano i opsesivno koriste tu fabrikovanu sivu boju. U Francuskoj, raspon sivih boja kao da je beskonačan; u Americi se i sam utisak sivila gubi.

Razmišljao sam o tom neizmernom svetu sivila koji sam upoznao u Parizu, jer baš u ovo doba dana, kad sam obično skitao po bulevarima, u Njujorku dobijam želju da se vratim kući i pišem: totalni preokret mojih navika. Tamo bi mom danu bio kraj i ja bih instiktivno izlazio da se pomešam s gomilom. Ovde me bezlična masa, lišena svake boje, svake nijanse, goni u samog sebe, goni me natrag u sobu, da potražim u sećanju čestice iščezlog života koje će možda, kad se sliju u celinu, ponovo stvoriti one nežne prirodne sive boje toliko neophodne rađanju postojane, skladne egzistencije. Sam pogled na Sakrker sa ma koje tačke duž Ulice Lafit u jedan ovakav dan, u času kao što je ovaj, bio je dovoljan da me dovede u ekstazu. To je ostavljalo isti utisak na mene čak i kad sam bio gladan i bez nade da ću prespavati negde. Ovde, i da imam hiljadu dolara u džepu, ne znam ni za jedan pogled koji bi u meni pobudio takvo osećanje.

Iz romana Mirni dani na Klišiju

Pročitano 1285 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Razglednica Henri Miler - Sivilo u Parizu i Njujorku