... Ako želiš da mladić zbije svoje putovanje u malen prostor, i da za kratko vreme sabere mnogo, ovo ti valja činiti: prvo, kao što je već rečeno, on mora da zna nešto iz jezika pre nego što krene na put; onda, mora da ima nekog slugu ili pratioca koji poznaje zemlju u koju putuju; neka ponese i neku kartu ili knjigu u kojoj je opisana ta zemlja, a to će mu poslužiti kao dobar ključ za njegova ispitivanja; i dnevnik neka vodi; neka se ne zadržava dugo u jednom gradu ili varoši, nego tek onoliko koliko to mesto zaslužuje, ali ne predugo; štaviše, kad je u jednom gradu ili varoši, neka menja svoj stan iz jednog kraja u drugi, jer to je veliki magnet za sticanje poznanstva; neka se kloni društva svojih zemljaka, a neka se hrani u gostionicama u kojima će naći dobro društvo domaćih ljudi; kada krene iz jednog mesta u neko drugo, neka izmoli preporuku za kakvu odličnu osobu koja živi u mestu u koje odlazi, da bi mogao da se koristi njenom naklonošću u pogledu stvari koje želi da vidi ili sazna; tako čovek može svoje putovanje da skrati a veliku korist da ima...

... Kad se putnik vrati kući, neka ne ostavlja sasvim za sobom zemlje u koje je putovao, nego neka i dalje održava prepisku sa onim svojim poznanicima koji najviše vrede; i neka se njegovo putovanje pre ogleda u njegovom razgovoru nego u odeći i ponašanju; a u razgovoru radije neka bude smišljen u odgovorima nego gotov da pripoveda priče; i neka se vidi da nije promenio zakone svoje zemlje za zakone tuđih zemalja; već da je u običaje svoje zemlje usadio samo po koji cvet od onoga što je u tuđini naučio.

Iz dela Eseji ili saveti politički i moralni