Artnit

Razglednica

Sreda, 10 Septembar 2014 11:34

Miloš Crnjanski - Peruđa

U prvom času, odmah, oseti se da je Peruđa sazidana tako, strmo, na brdu zelenom od maslina. Kuće, naslagane kao stene, jedna iznad druge, penju se vrlo visoko. Sve su modre i skamenjene etrurski. U bilju zarasla, na bregu zelenom, varoš je kao tvrđava. Jasno se odražava na plavom nebu.

Četvrtak, 21 Avgust 2014 11:45

Amadeo Modiljani - Ženska glava

Iako je italijanski slikar Amadeo Modiljani, pre svega poznat kao portretista i slikar ženskih aktova, on je istraživao i kreativne mogućnosti kamene skulpture između 1909. i 1916. godine. Skulptura Ženska glava, nastala između 1910. i 1912. godine, izazvala je veliku senzaciju prilikom prvog predstavljanja na Pariskom jesenjem salonu 1912. godine, i odredila kasniji Modiljanijev slikarski opus. Danas se ova skulpura nalazi u privatnoj kolekciji.

Danijel je to lepo ime više puta ponavljao u sebi ovako: "More, more, more...", dok mu je u glavi bučalo i hvatala ga vrtoglavica. Želeo je da govori, čak i da viče, ali grlo mu nije propuštalo glas. Tad je morao da krene vičući, veoma daleko odbacivši svoju plavu torbu koja se otkotrljala u pesak, morao je da se stušti, mlatarajući rukama i nogama kao neko ko prelazi autoput. Poskakivao je iznad traka morske trave, posrtao u suvom pesku gornjeg dela plaže. Izuo je cipele i skinuo čarape, i bosonog trčao još brže, ne osećajući bodlje čkalja.

Sreda, 13 Avgust 2014 11:36

Miloš Crnjanski - Sijena

Sijena, kao i drugi stari i čuveni toskanski gradovi, dočekuje malom stanicom talijanske palanke, a nad njom se, u prozorima leprša rublje koje se suši.

Sva je brdovita, strma, uzana i zagušljiva i lepi san putnika o njoj, raspline se pri ulazu u varoš, u zakrčenim ulicama, punim odrpanaca, pred dućanima i podrumima, iz kojih se ori strašna dreka. Vlažne kuće, krčme, svet kao i drugde.

Nedelja, 10 Avgust 2014 11:42

Pećina Lasko - predistorijski Versaj

Pećina Lasko u blizini mesta Montinjak u departmanu Dordonja na jugozapadu Francuske, otkrivena polovinom XX veka, poznata je po svojim polihronim crtežima iz doba kasnog paleolita, starosti 16000-17000 godina. Zbog lepote umetničkih dela, kojima su prekriveni njeni zidovi često se naziva i predistorijski Versaj.

Dosadno, sve je dosadno, foaje hotela, sala za ručavanje, plaža na kojoj se roditelji sunčaju, na kojoj spavaju zaboravivši da zatvore usta, probude se, zevaju, idu u vodu, četvrt časa pre podne, četvrt časa posle podne, uvek zajedno. Vide se otpozadi, otac ima suviše mršave noge, majka previše debele, s proširenim venama, u vodi zatim živnu i prskaju okolo kao deca.

Svi moji prijatelji koje sam slao u Napulj kao najlepši kraj sveta vraćali su se iskisli, ja sam ipak našao ono isto plavilo neba koje je na zenitu sjajno kao dragi kamen i zatim sve toliko plavlje da se ivica prozračnog mora potpuno u njemu izgubi. Nigde ostrva i obale ne izgledaju toliko kao da plove u azuru. Postoji ta plava, glatka i nematerijalna boja s kojom graniči Napulj svoje vinograde, bašte, tesne kaldrmisane ulice, vulkane i turističke agencije. Napulj je u apsolutnoj prozračnosti.

Ponedeljak, 21 Juli 2014 20:54

Ivo Andrić - Na plaži

Na stenovitoj obali, uzdignutoj nad morem i izloženoj suncu bez senke, širio se užaren, bleštavi mir; a usamljen zrikavac iz hotelske bašte ili otrgnut povik s mora krnjili su ga samo na okrajku i samo trenutno. U tom žarkom, svetlom i modrom miru zemlje, neba i mora ležala su tela fakirski nepomičnih kupača kao pod uticajem svemoćne i nepoznate opojne droge, predana kultu sunca i tela, kome sve više služi sve veći broj ljudi našeg vremena.

Ponedeljak, 07 Juli 2014 14:13

Ipolit Ten - Venecija

Bio sam u Veneciji na mostu uzdisaja, palata i tamnica sa svake strane. Video sam kako se novi spomenici dižu iz nedara talasa kao na dodir čarobne palice. Deset vekova rasprostiru oko mene svoja maglovita krila i jedan umirući oreol baca svoje zrake čak do tih dalekih vremena kada su mnogi pokoreni predeli upirali svoje poglede na mermerna zdanja krilatoga lava, kad je Venecija sedeći usred svoga sjaja postavljala svoj presto na svojih sto ostrva.

Četvrtak, 03 Juli 2014 13:41

Rastko Petrović - Vezuv

Peli smo se kroz to plavilo do nečega što bi za onog koji bi očekivao postignuće Raja značilo vrata Pakla. Odjednom ceo taj svetli nasmejani pejzaž zakačio se o neke prepreke i mi nastavimo uznesenje sami uz jedan taman, go i opor breg. Poslednje travke koje su se još puzale uz njega bile su bleđe, ružne i osuđene i zatim ostade samo ta crna i tvrda i rapava gruda. Voleo sam da gledam čas tu prozračnu azurnost ispred sebe kako leže na glatko more, čas tu crninu brda nad sobom. Taj kontrast mi je davao apsolutniju ideju vrednosti. Da sam umeo da čitam Dantea nekada, čitao bih ga sa takvim osećanjem. Uporedo Raj i Pakao.

Vi ste ovde: Home Razglednica