Artnit

"Najdraža, jedina moja,

Pišući ovo pismo, ja se pouzdano nadam - optimista sam, kao i uvek - da te ono nikada neće stići, već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer, ovo pismo je zato i pisano. U ovom trenutku, kada polazimo u poslednju, odlučnu etapu boja, od koga zavisi, pored sveg ostalog, i naša lična budućnost i sreća, želim da ti kažem nekoliko prostih i jednostavnih stvari.

Čuveni irski književnik i dramaturg, Samjuel Beket je između 1948. i 1949. godine napisao svoje možda najvažnije, ali sigurno najpoznatije delo, dramu apsurda Čekajući Godoa. Ova drama je prvi put izvedena 1953. godine u pozorištu de Babylone u Parizu. Iako veoma gledana drama je izazvala protivurečne kritike. Brojne psihološke i sociološke interpretacije sadržaja ove drame, naglašavaju posebno Beketovo razobličavanje ''harmonije besmislenog života''.

Stalno cvetajuća begonija je veoma dekorativna jednogodišnja bijka. Gomoljaste begonije sa veoma lepim cvetovima oblikuju leje u vrtovima i ukrašavaju, terase, balkone, prozore. Sade se u sandučiće, žardinjere ili saksije.

"Kada sam ja bila dete, meni je bio san da svi ljudi imaju hleba, da na ulici ne susrećem decu ispruženih ruku za milostinju, da sva deca na praznik budu lepo obučena, da ne bude rata i gladi.

Mitološke priče se nalaze u osnovi kulture svakog naroda. U drevna vremena ove priče prožimale su život čoveka koji je u njima nalazio životne putokaze, kao i životni smisao. Objašnjavajući prirodne pojave, primitivan čovek je došao do predstave o bogovima, o nekim natprirodnim silama koje po njegovom shvatanju vladaju njime i svetom.

Radost življenja je fovističko ulje na platnu čuvenog francuskog slikara Anrija Matisa iz 1906. godine. Slika Radost življenja verovatno njegova najznačajnija slika, daje u sažetom obliku duh fovizma bolje nego ijedno drugo pojedinačno delo. Danas se ova slika nalazi u zadužbini Barnes, Merion u Pensilvaniji.

Kad Turci te jeseni dođu na Moravu, Veljko im je sa svojim bećarima izokola činio veliku štetu i uznemiravao i plašio.

Posleničke narodne lirske pesme ili pesme o radu i uz rad, spadaju među veoma stare i prvobitne lirske usmene pesme. Pevane su uz rad i praćene ritmom rada. Sa promenama i usavršavanjem načina rada prvobitne posleničke pesme su se nestajale zajedno sa načinom rada prema kome su bile podešene. Do današnjih dana od posleničkih pesama su dospele uglavnom žetelačke i one sa mobe i prela.

Čuveni simbol Rima, bronzana skulptura vučice koja je othranila Romula i Rema, sa dva dečaka koji su renesansni dodatak, označava mitsko poreklo i snagu Rima. Vreme izrade ove poznate skulpture je bilo oduvek tema rasprava istoričara. Najstarija istorija skulpture je puna nepoznanica i neki naučnici su zbog toga, čak smatrali da je srednjovekovni rad.

U školi je jedan dan prolazio kao i drugi: svakog dana ravan broj koji nisu znali lekciju, ravan broj nemirnih, a tako isto batina i psovki. Kad sam svršio četiri razreda, čitao sam vrlo dobro, pisao sam dosta rđavo, i s teškom mukom mogao sam razabrati pisma (po klasifikaciji ja sam bio dvanaesti, a bilo nas je svega pedeset) i znao sam četiri vida računanja; ja sam bio jedan od najboljih račundžija u školi, a ogromna većina znala je samo sabiranje i oduzimanje. To je bio rezultat četirgodišnjeg truda.