Artnit

Stefan Tanasijević

Stefan Tanasijević

Subota, 06 Juli 2019 11:05

Pas i zec

Basna Pas i zec antičkog grčkog pisca Ezopa je veoma kratka. U njoj se pas i zec suočavaju u jednoj ljudskoj situaciji u kojoj ukazuju na praktičnu lekciju o životu. Moralna pouka ove basne je da Vam niko ne može biti prijatelj ako ne znate da li mu možete verovati ili ne.

Petak, 05 Juli 2019 09:58

Psi zakopavaju kosti

Uprkos veoma dugom vremenu koje je proteklo otkako ga je čovek pripitomio, pas i danas ima neke navike ili nagone koji se mogu objasniti samo neposrednom vezom sa navikama njegovih divljih predaka. Takva navika je i zakopavanje kostiju, na koje psa podstiče drevni nagon za samoodržanjem. Ponekad i plastične kosti mogu biti dovoljne da se kod psa pokrene impuls za gomilanjem hrane.

Četvrtak, 04 Juli 2019 10:10

Pasja vrućina - pasji dani

Velika vrućina, obično krajem jula ili početkom avgusta, kada sunce nemilosrdno peče, a nema ni najmanjeg daška vetra naziva se pasja vrućina. Obično se misli da je takva, pasja vrućina nazvana po psima. Veruje se, naime, da oni teško podnose žegu, zato što se ne znoje. Pa ipak, izraz pasja vrućina nema nikakve veze sa psima. On je nastao u starom Egiptu, prvo su ga preuzeli Rimljani, a od njih i drugi evropski narodi.

18. jula 64. godine izbio je veliki požar u kojem je izgorelo oko 70% Rima, glavnog grada nekadašnjeg Rimskog carstva. Neki su optužili rimskog imperatora Nerona, koji je bio zapamćen kao vrlo okrutan i bezobziran vladar da je sam podmetnuo požar da bi srušio deo grada i na njegovom mestu izgradio veličanstvenu palatu. I danas je u popularnoj kulturi prisutna predstava da je Neron, dok je Rim goreo svirao violinu na rimskim brdima.

Utorak, 02 Juli 2019 10:19

Antonio Kanova - Dedal i Ikar

Godine 1775. Antonio Kanova je kao sedamnaestogodišnjak osnovao svoj atelje u Veneciji. Glavni rad ranog venecijanskog perioda izvajan u duhu venecijanskog baroka 1777-1779. godine je grupa Dedal i Ikar koju je naručio Đorđo Pizani, prokurator Venecijanske republike. Ova grupa je izazvala veliko divljenje na godišnjem sajmu umetnosti u Veneciji i bila komercijalno uspešna. Danas se nalazi u muzeju Korer u Veneciji.

I nato ostavi svoju pticu tamo i ode u dublji svijet, koji je bio golemo, zapleteno jedinstvo zapreke i privlačnosti. I postavi sebi još jedno pitanje:

“Od čega i zašto da se spasi taj beskrajni vrtlog?“

Nedelja, 30 Juni 2019 13:21

Mikelanđelo Buonaroti - Umirući rob

Statua Umirućeg roba je jedna od šest statua robova koje je izvajao Mikelanđelo Buonaroti za grobnicu pape Julija II između 1513. i 1516. godine. Statua Pobunjenog roba nalazi se u muzeju Luvr u Parizu, a druge četiri u Akademiji lepih umetnosti u Firenci. Umirući rob sadrži, još uvek, veru u materijalnu lepotu kao emanaciju božanske ideje.

Subota, 29 Juni 2019 10:01

Teodor Žeriko - Portret Mustafe

Ključni aspekt romantičarskog pokreta je potpuno prisvajanje egzotičnih orijentalnih tema u umetnosti. Kao i mnogi umetnici iz tog perioda, francuski slikar i litograf Teodor Žeriko je bio zainteresovan za svet izvan zapadne Evrope. Njegova radoznalost za ljude različitog porekla ogleda se u interesu za Mustafu, za koga se smatra da je bio tuniski Arapin ili turski mornar. Portret Mustafe koji je naslikao oko 1819-1820. godine nalazi se danas u Muzeju likovne umetnosti i arheologije u Bezansonu.

Petak, 28 Juni 2019 10:14

Emil Bernar - Egzotična plesačica

Rad francuskog postimpresionističkog slikara Emila Bernara prvih nekoliko decenija XX veka pokazuje sličan nivo naturalizma, bilo autoportreta, mrtve prirode, pejzaža ili žanr scena. Zainteresovan orijentalističkim radovima prethodnih generacija, a posebno slikara Žana Ogista Dominika Engra i Ežena Delakroa nastojao je da stvori sopstvena dela koja prikazuju slične scene i likove. Na slici Egzotična plesačica naslikao je 1915. godine svoju raskošnu, egzotičnu Odalisku. Ova slika se danas nalazi u privatnoj kolekciji.

Četvrtak, 27 Juni 2019 10:06

Gamal Gitani - Kuće starog Kaira

U srednjovekovnom Kairu ulice su uske, neasfaltirane, vijugave i popločane makadamom. Pred nama se pružaju ogromna, neuređena gradska prostranstva iz kojih se račvaju uski sokaci te ponegde dva čoveka ne mogu ni da se mimoiđu. Kuće su toliko zbijene da im se krovovi gotovo dodiruju. Strane sokaka sačinjene su od zidova ovih kuća, a asure se protežu od krova do krova. Istina je da uska ulica može da bude zagušljiva i teskobna, ali ovde ipak vlada okrepljujuća svežina koju donosi strujanje hladnog vauduha pored zbijenih kuća.

Vi ste ovde: Home Pero Stefan Tanasijević