Artnit

P. I. ČAGINU

(Moskva, 27. novembra 1925)

Dragi Petre! Pišem ti iz bolnice. Opet sam pao u postelju. Zašto - ne znam, i verovatno niko ne zna.

Vidiš, treba lečiti živce, a ovde su sve neki feldvebeli. Njihova teorija sastoji se u tome da zidovi leče bolje od ikakvog leka.

Sergijevo Podvorje

5. 12. 44.

Dragi Ivane Aleksejeviču,

Od Borisa Konstantinoviča ponešto saznajem o Vama i Vašim pismima i stalno žalim što niste ovde. Pišem Vam ne da bih Vam nešto posebno napisao, već samo da bih Vam, po ko zna koji put, pokazao svoju duboku i davnašnju ljubav i poštovanje prema Vama. Dali ste mi jednom to pravo i, koristeći se Vašim dobrim odnosom, dozvoljavam sebi da Vam još jednom izjavim svoju ljubav.

"Najdraži prijatelju, tvoja pohvala je nektar i ambrozija za mene zato što odlično znam kako ti je teško da mi je uputiš - ne, da budem precizniji, koliko iskreno misliš kada mi je upućuješ. Od tada sam malo šta uradio, zaokupljen uzdržavanjem; druga skica neuroze straha koju sam, međutim, dao Brojeru. Gospođica Elizabet fon N. se u međuvremenu verila.

(…) Otišao sam u Arl da bih se sreo sa Vinsentom van Gogom, posle upornog navaljivanja s njegove strane. Želeo je, govorio je, da osnuje Atelje Juga, koji bih ja vodio. Taj siroti Holanđanin je bio tako vatren, tako zanesen. Čitanje Tartarena Taraskonca ga je, dakle, ubedilo da postoji neki čudesni Jug, koji treba da se izrazi vatrenim bojama.

Verenici Konstanci Veber u Beč

(29. aprila 1782)

A / Mademoiselle / Mademoiselle Marie Constance / deWeber, /à/

Son logis

Italijanski slikar perioda rokokoa Pjetro Longi je poznat po svojim malim scenama iz svakodnevnog života u Veneciji XVIII veka. Popularne zbog svog šarma i naizgled naivnosti, njegove slike imaju rokoko osećaj intimnosti i manifestuju interesovanje za socijalno opažanje karakteristično za prosvetiteljstvo. Sliku Pismo koja predstavlja mali žanrovski prizor naslikao je 1746. godine. Čini se da je ova slika sa još tri u zbirci muzeja umetnosti Metropoliten u Njujorku deo serije slika naslikanih iste godine za porodicu Đambardi u Firenci.

Vorpsvede, blizu Bremena 18. jula 1903 (subota)

Hteo bih da ti kažem, draga Lu, da je Pariz za mene bio iskustvo nalik iskustvu u Vojnoj školi; kao što me je u ono vreme kad sam bio u toj školi hvatala užasnutost, groza s kojom sam se sad iznova suočio u svemu što se, u nekoj neizrecivoj zbrci, naziva život.

Aleksandar Laktionov je jedan od najznačajnijih ruskih slikara socijal-realista. Podučavan u svetlom, oštrom, fotorealističnom stilu kojim su se odlikovali holandski majstori, on je stvarao neprestano, ponekad apsurdno optimistične slike života u sovjetskoj Rusiji, kao i portrete ključnih birokrata i kulturnih ikona kao što su kosmonauti. Sliku Pismo sa fronta naslikao je 1947. godine, dve godine nakon završetka Drugog svetskog rata. Ova slika se danas nalazi u Državnoj Tretjakov galeriji u Moskvi.

Koverat: Grand-hotel “Mon Blan“, Pasi (Gornja Savoja)

Pečat: Pasi, Gornja Savoja, 6. marta 1933.

Primalac: Gđa Grendel, Port Ljiga, Kadakes (Herona), Španija

Pečat prispeća: Kadakes (Herona), 9. marta 1933.

Pun strepnje lutam sa svojim unutrašnjim tamama, ne uspevajući da ih dosegnem. Znam dobro da nestrpljivost nanosi štetu svim tim procesima preobražaja koji se izvršavaju u senci kao u pećinama srca, a da strpljenje sadrži sve: poniznost, snagu i meru. Ali, život prolazi kao jedan jedini dan, a onome ko bi da bude strpljiv trebalo bi hiljadu, dok u njemu neće postojati, nesumnjivo, čak ni polovina jednog.