Artnit

Obredne pesme su veoma stare, i smatra se da su nastale u vreme čovekovog prelaska na zemljoradnju i bavljenje njome. One su vezane za godišnje promene i prirodne pojave, a najbrojnije su prolećne obredne pesme u koje spadaju i đurđevske ili đurđevdanske pesme o hrišćanskom prazniku Đurđevdanu koji obuhvata narodne običaje i magijske radnje, kao što su pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci. Ove pesme imaju pagansko obeležje i zasnivaju se na dvostrukoj magijskoj osnovi, stočarsko-agrarnoj i bajalačko-ljubavnoj.

Obredne pesme se vezuju za paganske obrede srpskog naroda i imale su za cilj da umilostive bogove. Ove pesme, iako često vezane uz hrišćanske praznike imaju pagansko obeležje. U praznovanju Uskrsa ima i ostataka mnogobožačkih verovanja, pa se tako slavi oživela priroda, njeno uskrsnuće iz zimskog sna. Dolazak proleća prikazan je veoma slikovito u narodnoj lirskoj pesmi Stignala mi Bela Marija kao rođenje Devane, slovenske boginje proleća i plodnosti.

Kada je stvorio svoje bogove i prvu primitivnu religiju, čovek je počeo da vrši i određene obrede da bi umilostivio svoja zamišljena božanstva. Obredni rituali su bili praćeni narodnom lirskom pesmom religioznog ili mistično-religioznog karaktera, koja je uvek bila vezana uz određeni trenutak uz koji se peva. U obrednim pesmama su se izražavale različite želje - da lov bude bogat, godina rodna, a ljudi srećni i zdravi.