Artnit

Mit da nojevi zabijaju glave u pesak kada su ugroženi ili se plaše potiče iz antičkog Rima. Naučnik i filozof Plinije Stariji je napisao da noj zakopava glavu u pesak, jer mu to pomaže da se oseća sigurno. Ali, iako ponekad tako izgleda, nojevi uopšte ne zabijaju glavu u pesak. Kada im preti opasnost, nojevi se ponekad skljokaju na zemlju i prave se mrtvi.

Još od starog Rima ljudi su širili glasine da se nojevi toliko panično suočavaju sa opasnošću da reaguju tako što glavu zabijaju u pesak. Tokom istorije ovaj mit se smatrao toliko istinitim, da su ove velike ptice postale sinonim za ljude koji se odbijaju suočiti sa svojim problemima. Međutim, u današnje doba dokazano je i da je glasina da nojevi guraju glave u pesak mit. Izraz efekat noja se koristi u psihologiji, a izraz "zabijanje glave u pesak" se koristi za osobu koja misli da će probleme rešiti tako što ih ignoriše.