Artnit

Uostalom, ništa nije bilo hitno... Mogao sam da se posvetim razmišljanjima... Godine su prošle od kada san otišao od Berlopovih... i od kada nisam video malog Andrea... Mora da je ovo neugledno stvorenjce u međuvremenu poraslo!... Sada sigurno šljaka na nekom drugom mestu... za neke druge drkuše... Možda više i ne radi s trakama... Nas dvojica često smo ovamo zajedno dolazili... Upravo ovde, na ovu klupu, levo pored bazena... Da čujemo top u podne... Kako je to vreme, kada smo obojica bili šnajderski šegrti, sada daleko... Jebi ga! Dečaci brzo stare!

Treba čovek kroz to da prođe da bi razumeo mog oca i njegovu stalnu strepnju... Uđe vam kroz stomak i uvuče vam se u dušu...

I danas često razmišljam o očajnicima koji zarađuju za život... Sve su to jadnici priterani uza zid... Sitne duše kojima je izmaklo uživanje u životu... Upušteni slučajevi kojima je preostalo jedino da larmaju... Ne košta ništa. Ne plaća se, besplatno je... Zabava za promašene...