Sreda, 17 Januar 2018 12:01

Miloš Crnjanski - O Aleksi Šantiću

Sedeo je, nad Neretvom, uz kafu, sa jednom bolesnom izmučenošću, koja je volela još samo sveće i mesečinu. Ni o svojoj rodoljubivoj poeziji nije hteo da govori. U životu ne videh čoveka tako stidljive čistote i žudi. Nijedna prljava reč, nijedan mesnati osmeh, nedeljama. Nikad se nije ženio i kad mu opisah Onu, koju je godinama voleo, pesnik ljubavi samo odmahnu rukom. Ako bude ispalo da ga proglase malim pesnikom, sećaću se kako je sve u noći i večeru njegov lik prelivalo zanosom. Voleo je zemlju, a neku duboku i strasnu stidljivost imao je i u toj najdužoj ljubavi.

Objavljeno u Pero

Kao sve zemlje na obalama Sredozemnog mora, i Španija je puna magaraca, te domaće životinje što vodi poreklo iz egipatskih i arabijskih pustinja, otkuda se raselila po celom svetu.

Magarac, iako pripada vrsti konja, ne uživa ni ljubav, ni milost, kojom ljudi prilaze atu, duž tih obala. Naročito ne u negda arapskim pokrajinama, afričkim i azijskim, gde se konj poštovao i cenio kao i sablja.

Objavljeno u Urbane životinje
Četvrtak, 30 April 2015 10:56

Sumatra

Lirska pesma Sumatra Miloša Crnjanskog nastala je kao odjek osećanja mladog čoveka koji je preživeo golgotu Prvog svetskog rata, koji se vraća svom domu, pun uspomena na to, ali i na predele, zemlje i ljude koje je sretao i upoznavao. Uz nju stoji i tekst, štampan pod naslovom Objašnjenje Sumatre, koji je Miloš Crnjanski napisao, na predlog tadašnjeg urednika Srpskog književnog glasnika Bogdana Popovića 1920. godine. Ova pesma je postala programska pesma, manifest srpskog ekspresionizma, koji je nazvan sumatrizam, jer dajući njeno objašnjenje Miloš Crnjanski objašnjava svoju poetiku i pravac kome pripada.

Objavljeno u Pero

Iz prošlosti mutnog bezdana, poneki oblici viđenog vraćaju se tako neodređeno, tako beznačajni, tako iskrivljeni, slabi i bedni. Drugi međutim, vraćaju se jasni, oštri i svetli.

Objavljeno u Pero
Sreda, 10 Septembar 2014 11:34

Miloš Crnjanski - Peruđa

U prvom času, odmah, oseti se da je Peruđa sazidana tako, strmo, na brdu zelenom od maslina. Kuće, naslagane kao stene, jedna iznad druge, penju se vrlo visoko. Sve su modre i skamenjene etrurski. U bilju zarasla, na bregu zelenom, varoš je kao tvrđava. Jasno se odražava na plavom nebu.

Objavljeno u Razglednica
Sreda, 13 Avgust 2014 11:36

Miloš Crnjanski - Sijena

Sijena, kao i drugi stari i čuveni toskanski gradovi, dočekuje malom stanicom talijanske palanke, a nad njom se, u prozorima leprša rublje koje se suši.

Sva je brdovita, strma, uzana i zagušljiva i lepi san putnika o njoj, raspline se pri ulazu u varoš, u zakrčenim ulicama, punim odrpanaca, pred dućanima i podrumima, iz kojih se ori strašna dreka. Vlažne kuće, krčme, svet kao i drugde.

Objavljeno u Razglednica
Subota, 26 April 2014 16:41

Aranđel Isakovič

Oko lika Aranđela Isakoviča se koncentrišu krugovi sporednog toka romana Seobe Miloša Crnjanskog. I njegova životna putanja, kao i njegovog starijeg brata Vuka Isakoviča deluje uzaludno i besmisleno. U njegovom liku oblikovana je poruka o čovekovoj sudbini, osenčena i obogaćena psihološko-istorijskom dimenzijom romana.

Objavljeno u Pero

Beo put prolazi vinograd za vinogradom, spušta se i diže od čokota do čokota, od voćke do voćke. Šumarci bagremova prate ga da se ne izgubi. On ih vodi dole na reku, napaja ih rumenom vodom, pa izlazi pred njima gore na vrhove, gde stoji po koji usamljen jablan. Znam da je negde iza crkvenih tornjeva ravnica, iz koje se dižu plavi oblaci, kao dim tamjana.

Objavljeno u Pero
Sreda, 19 Februar 2014 17:51

Stražilovo

Najpotpunije i najskladnije lirsko delo Miloša Crnjanskog je poema Stražilovo, stvorena na priličnoj distanci od Prvog svetskog rata. Svojim naslovom ova poema asocira na Frušku goru i grob Branka Radičevića. To je poema o pesniku putniku koji podseća na mitskog lovca, "sa srebrnim lukom" što "iza zaseda" mami radosti života, ali istovremeno sećanje na zavičaj u njemu rađa setnu misao o povratku i smrti.

Objavljeno u Pero
Utorak, 07 Januar 2014 15:57

Miloš Crnjanski - O romanu Seobe

"Da nameravam da pišem roman, pod naslovom Seobe, u 6 knjiga, to se znalo u redakciji časopisa "Srpski književni glasnik", u Beogradu, već kad je, u tom časopisu, štampana prva knjiga tog romana, u nastavcima. Znao je to urednik, M. Bogdanović, znao totum factum tog časopisa, Slobodan Jovanović, znao Marko Ristić, najbolji poznavalac mojih literarnih namera tog vremena, znali su Dušan Matić i Brana Miljković, moje kolege, kao i drugi moji poznanici i prijatelji tog vremena.

Objavljeno u Pero
Strana 1 od 2
Vi ste ovde: Home Pero Prikazivanje članaka po tagu Miloš Crnjanski