Artnit

Utorak, 16 Juli 2013 21:19

Sujeverje u pripovetkama Milovana Glišića Istaknut

Edvard Munk - Vampir Edvard Munk - Vampir

U obradi narodnih predanja Milovan Glišić uvek uspeva da izbegne iskazivanje sopstvenog suda. On priča nepristrasno, odmereno, nezainteresovano, kao da iznosi gole činjenice. Reklo bi se: sve je to tako, i drugačije, niti je bilo, niti može biti. Ovaj elemenat Glišićevih pripovedaka najduže ostaje u sećanju.

Jedna od najjačih slika koje je Milovan Glišić doneo sa sela je sujeverje seljaka. U njegovim pripovetkama sujeverje ima nekoliko izvorišta. Ponekad, početak mu je, a i kraj, u folkloru, a ponekad je rezultat velike neprosvećenosti, i zatucanosti. Ali te predstave sujeverja imaju uvek sve odlike onoga što se danas naziva duševnim košmarom, morom, groznicom.

Nosioci folklornog sujeverja su seljaci koji su naslikani sa vernošću svojstvenom jednom realisti, kakav je bio Glišić. Seljaci doživljavaju prikazanja obično kada su opsednuti brigama, ili pred neku veliku bolest. U seljaku se briga i patnja bude kao vampiri. Njih pritiska nesigurnost, potlačen položaj u društvu, strah od budućnosti. Kod Glišića sa bezbrižnim ljudima, sa spadalima i veseljacima, vampiri nikada ne gube vreme. Oni biraju zabrinute, pogružene, nesrećne ljude.

Milovan Glišić je pisao folklorno-fantastične pripovetke. Uzor su mu bile pripovetke Nikolaja Vasiljeviča Gogolja iz ukrajinskog seoskog života, a izvore je nalazio u narodnim predanjima i verovanjima u vampire. Njegove pripovetke su fantastične, sa duhom i tonom narodne pripovetke, sa karakterom gatke, sa folklornim motivima.

Prva pripovetka Milovana Glišića, Noć na mostu pripada žanru folklorne fantastike. Pored opisa jedne stravične noći, on objašnjava i promene na selu, nestanak prijateljstva i uzrok nerada. U njegovoj najpoznatijoj pripoveci iz ovog žanra, Posle devedeset godina prepliću se dve teme: jedna je o prelivanju vampira vodom adžijazmom, a druga o ljubavi dvoje mladih, Strahinje i Radojke, sa uobičajenim nesporazumom između roditelja i dece. U njoj se stalno mešaju realne slike iz seoskog života sa svetom fantastike, humor i folklorna mistika, vampirizam i erotika. Junak pripovetke je siromašni mladić Strahinja koji voli kćerku bogatog seoskog gazde. Kada ga otac devojke otera iz sela odbivši da mu da njenu ruku, on kreće u drugo selo. Na izlasku ga sprečavaju kmet, pop i još nekoliko seljaka koje more teške brige, jer se pojavljuje vampir i davi vodeničare, već prve noći kada počnu da rade. Strahinja prihvata posao u vodenici, i uspeva da preživi noć sakrivši se na tavanu. On saznaje ime vampira, tako da su seljaci mogli da pronađu njegov grob i probodu ga glogovim kocem kako običaj propisuje. Međutim, trapavošću jednoga od njih ne uspevaju da mu svetu vodicu sipaju baš u usta, i iz njih izlazi leptirak. To ne ometa srećan kraj: Strahinja dobija devojku za ženu.

U nekim pripovetkama Glišić koristi priče o "nečistim silama" u prikazivanju seoskih naravi, shvatanja i običaja. Realnost pojave nečastivog u pripoveci Nagraisao opisuje seosku neprosvećenost. Pripovetka Zadušnice opisuje plemenitost majčinske ljubavi prema jedinom detetu, ali su i u nju utkane mistične pojave.

Sujeverja ima i u pripovetkama Milovana Glišića čiji je karakter pretežno humorističan. Tako u pripoveci Brata Mata sujeverje nije, ni ostatak, ni stvarna pojava, već osnova za veštu šalu. Sujeverje se ponekad nalazi i u pripovetkama sa stvarnom životnom podlogom. Tako je na primer, u Glavi šećera jedan deo posvećen opisu borbe seljaka Radana Radanovića sa nečastivom silom.

Pročitano 16188 puta Poslednji put izmenjeno Ponedeljak, 22 Juli 2013 20:32

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Sujeverje u pripovetkama Milovana Glišića