Oprosti, mili, ne liži se tako.
Shvati bar ono što je najprostije.
Ne znaš ti da živet nije lako
i da na svetu često dobro nije.
Tvoj je gospodar i slavan i mio.
Dom mu je prepun na priliku svaku.
I svaki gost bi rado pogladio
tvoju sjajnu i mekanu dlaku.
Baš đavolski ti si lepo pseto.
Svakom u susret trčiš lakoverno.
I ne pitajuć', ko drug pijan, eto,
grliš ga i ljubiš bezmerno.
Mili moj Džimi, kod tebe, znam, ima
gostiju mnogo, skoro prava sila,
al' najtužnija, reci, među njima
da slučajno nije kada dolazila?
Doći će ona, kunem ti se, prisan,
i kad uperiš u nju svoje zene,
za sve što sam kriv i za šta nisam
lizni joj ruku ti umesto mene.
