Artnit

Utorak, 18 Juni 2013 21:05

Isidora Sekulić - Praznina palanačkog života Istaknut

Usled takvih razgovora upadne ili glas gospa Nolin, ili ona sama. Nije mogla nikada da trpi da dugo buška po njoj misao. Tek skoči, pa je sve prošlo. Treba raditi, posao, gledati. Sažaljenje ju je naročito razdražavalo. - Ne kukajte! Ne olajavajte druge da bi mene utešili! Ne pravite jalov inat! Pustite me da živim dok sam živa! - tako je jedared bacila bombu usred "jauzna", i varošica je to dugo prepričavala.

Po palankama, vreme ima u velikoj meri onu čudnu osobinu koju mu pripisuje jedna zagonetka: da je ono što je istovremeno i najduže i najkraće. Biva da od jednoličnosti i praznine palanačkog života stanu svi satovi po kućama; a za ono nekoliko džepnih, što idu, niko ne pita, jer se boji odgovora. Zar tek! Uf, nikad podne dočekati! A od jednog do drugog gospojinskog vašara je večnost! Vreme se ukamari i stoji, i dođe nekima da ga lopatama razdrmavaju i ruše. Ima i ona druga strana. Palanačke porodice tako brzo klonjavaju, sparušavaju se, prazne se, propadaju materijalno i zdravstveno, da vreme jedva stiže, jedva traje toliko koliko da se kakav takav uspon života ostvari i da bar jedan čas porodice prođe. Izđikaju ljudi kao trava, i uvenu kao trava, slično ponekom busenu žute trave koji pretraje i do Božića, u nekom zapećku kašljuca po jedna ruševina, neka ozebličina, zaostala iza onih što su već svi na groblju, zaostala da bunca o kućama i imanjima koja su već i treće ruke promenila. To su oni koje smrt volovski kolima tegli na groblje, ali ih tegli. Inače, što rekao gospodin Joksim, ekspresno se nestaje. - Ekspresno će bankrotirati, evo, cela ta ulica sa finim imenom rimskog vojskovođe. I vođa je ekspresno prošao. Danas mi gospodin župnik citirao Marka Aurela: Začas, i biće sahranjen onaj ko je tebe sahranio.

Iz pripovetke Gospa Nola

Pročitano 4532 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Isidora Sekulić - Praznina palanačkog života