"Nema smisla da idem malom Hansu dok se sneg ne otopi", govorio je mlinar svojoj ženi, "jer kad je čovek u nezgodi, treba ga ostaviti samog i ne dosađivati mu posetama. To je, na koncu, moje mišljenje o prijateljstvu i siguran sam da imam pravo. Pričekaću da grane proleće i onda ću ga posetiti, a on će mi dati punu korpu prvog cveća, i to će mu pričiniti veliko zadovoljstvo."

"Ti uvek brineš o drugima", odgovorila mu je žena, sedeći u svojoj udobnoj naslonjači kraj ognjišta u kom su plamtele borove cepanice, "i to zaista brineš. Prosto je uživanje čoveku da te sluša kako govoriš o prijateljstvu. Uverena sam da ni naš papa ne može reći tako divne misli kao ti, iako živi u trospratnoj kući i nosi zlatan prsten na malom prstu."

Iz bajke Odani prijatelj