Pripovetka Prva brazda počinje, kao proleće, otvarajući topao i čist vidik: "U vrh sela Velike Vrbice, čak gore - već pod planinom Vratarnom - vidi se odovud, s Latkovačkih pogledi, skromna seoska kućica i uz nju dve-tri zgradice. To je kuća udovice Mione."
Ljudske sudbine u pripoveci su prikazane brzo i jednostavno. Pa se tako kaže "Pokojni Sibin Džamić poginuo je u drugome ratu, iza Jankove klisure", a "seosku kuću ne može zadesiti grđa nesreća nego kad ostane bez muške glave." Mionu, Sibinovu udovicu deveri nagovaraju da pređe kod njih dok joj deca ne porastu, a ona im odgovara: "Kad bih tako činila, mene bi sapreo onaj hleb i so što sam pojela u ovoj kući s pokojnim Sibinom! Sačuvaj, Bože! Nikad, dešo, nikad!"
Miona "otresita i vredna žena prihvati u svoje ruke i teške ratarske poslove...". Zato Čiča Jezdimir za nju kaže da je "muž žena." Miona se bori, ne samo da očuva ime porodice, duh porodične zajednice, porodičnu lozu, svoj ponos, već i da poboljša život svoje dece školovanjem. Zato što šalje decu u školu nju dobronamerno prekorevaju, a ona kaže: "Neću ja da mi deca budu slepa kod očiju."
Najveću radost Miona doživljava kada se na prastari zov zemlje odazove njen najstariji sin Ognjan, i uzbuđeno i važno zaore prvu prolećnu brazdu. A - ona, seljanka, zapeva iz samog dna duše, jer zna da za nju i njenu decu dolaze srećniji dani.
"U toj toploj priči - kako kaže Jovan Skerlić - u toj lijepoj i poštenoj seljačkoj idili i himni blagoslovenom radu, sve je poetsko: počev od tepanja i suza radosti srećne matere, pa do poetičnih imena ličnosti, Dušanke, Jezdimira i Jelenka. Njegov je jezik bogat, riječi probrane, dikcija laka, tečna i neusiljena, bez tražene kitnjavosti, onaka kakva je u jednog čovjeka iz naroda sa trezvenom umjerenošću i zdravim razumom."
Pripovetka Prva brazda, Milovana Glišića je napisana sočnim narodnim jezikom. Obojena je toplinom, nadahnuta optimizmom, prožeta najčistijim i najplemenitijim ljudskim osećanjima, a ostvarena emocijom. To je i osobena oda selu, seljačkom radu i životu. Kroz nju je poetski prikazana hrabrost majke, ali i pobeda životnih iskušenja i nevolja.
