Artnit

Subota, 20 Avgust 2022 10:39

Stanislav Rakus - Sva sreća što sam osećajan čovek i što nemam karakter Istaknut

Dizajn korica knjige Nenapisani roman Dizajn korica knjige Nenapisani roman

- Ono što pričam - govorio je Zaharijaš - trebalo bi da zapisujem. Vlastodršci imaju pri ruci timove stenografa a mi, ljudi koji otkrivamo svet, njegovu bit i skrivene nedostatke, nemamo ništa. Za razliku od moćnika ovog sveta, koji su moćni samo zbog svoje prosečnosti i zato što nikada ništa neće preduzeti, mi - odnosno ti i ja - ne znam da li si primetio da reč ti izgovaram s velikim “T“, držimo do toga da u slobodnom razgovoru poštujemo i ritam, ali to niko ne beleži, jer timovi zapisničara služe onima čiji je govor artimičan, bezobličan, nesemantičan, horizontalan, zao, bolestan i loš i odvija se u frazama.

Sva sreća što sam osećajan čovek i što nemam karakter. Ja sam drag, jedini čovek u široj okolini koji priznaje da nema karakter. Na fakultetu mi je sve u redu, jer u principu dižem ruku tek onda kada je treba dizati, tapšem tamo gde treba tapšati, hvalim gde treba hvaliti i tajim ono što treba tajiti. Moji nadređeni uopšte ne mogu da mi zamere što volim oštro piće, jer od vina, nažalost, imam žgaravicu. U toj meri nemam karakter da me se pribojavaju. Plaše me se čak i kada im u nedelju dođem u goste. Ko zna, misle oni u svojim glavama, kojim povodom ta pijandura dolazi ovamo, ko zna s kim je sve taj alkoholičar povezan. To su uglavnom egoisti, zatvoreni u stege porodica, znam ih dobro, jer ih posećujem samo iz eksperimentalnih razloga. S namerom izučavanja pratim čime će se poslužiti da bi me izbacili iz stana.

Iz romana Nenapisani roman

Pročitano 661 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Stanislav Rakus - Sva sreća što sam osećajan čovek i što nemam karakter