Posle očeve smrti lukavi kraljev sin je nepravo podelio kraljevstvo, dao trista cekina i jednog konja svom dobrom i pravednom bratu i oterao ga. Posle nekog vremena dva brata su se srela na putu. Oni su sklopili opkladu u trista cekina o tome je li bolja krivda ili pravda i odlučili da im o tome sudi prvi koga sretnu. Đavo prerušen u kaluđera koga prvo sreću ih obmanjuje svojim odgovorom da je bolja krivda. Po osudi đavola koji se pretvarao različito i pred njih izlazio, pravedan brat izgubio je tri stotine cekina i konja, a zatim se opkladio u svoje oči da je bolja pravda nego krivda. Ne tražeći drugi sud njegov brat mu je nožem izvadio oba oka i ostavio ga pod jelom kod izvora. Tu je on čuo razgovor vila i otkrio čudesna svojstva vode. Tom vodom je izlečio svoje oči i gubavu kraljevsku kćer, postavši tako kraljev zet i prvi do kralja. Nepravedni brat je zaključio da je on pod jelom našao sreću, otišao na izvor i tamo oslepio sam sebe. Međutim vile, ljute što ih je neko čuo, rastrgnule su ga. Tako su se narušena moralna načela ponovo uspostavila.