Artnit

Utorak, 13 Avgust 2019 09:57

Kornjača i orao Istaknut

Ilustracija basne Kornjača i orao Ilustracija basne Kornjača i orao

Basna antičkog grčkog pisca Ezopa Kornjača i orao u središte stavlja dve životinje, kornjaču simbol sporosti i orla simbol moći. Kao i većina basni različito je interpretirana kroz istoriju. Uz nju se vezuju moralne pouke da kada bi ljudi imali sve što bi poželeli, često bi bili uništeni i ništa nije sigurno ni lako što nije prirodno. Dositej Obradović je preveo ovu basnu i napisao naravoučenije.

Kornjača, nezadovoljna svojim poniznim životom zavidela je pticama koje se zabavljaju u vazduhu i žalila se na svoju tešku sudbinu. Ona je molila orla da je nauči da leti. Ali, orao ju je uveravao da je to uzaludno pokušavati, jer joj priroda nije dala krila. Kornjača ga je međutim preklinjući pritiskala i obećavala blago, insistirajući na tome da bi to moglo biti samo pitanje učenja veština. Uzevši je u svoje kandže, orao je odneo kornjaču gotovo do oblaka, odjednom ju je pustio, a ona je pala na stenu i razbila se na delove. U trenutku smrti je uzviknula: "Zaslužila sam svoju sadašnju sudbinu; zbog čega sam imala veze sa krilima i oblacima, sa kojim se teško mogu kretati po zemlji?"

Dositej Obradović u basni Kornjača i orao kazuje da na molbu kornjače da je nauči da leti orao kaže: "Sedi ti s mirom, i hodaj tako ponisko kako si i dosad, bolje će za te biti; zašto složenije tvojega tela nije za visinu načinjeno." Kada je ipak na moljenje kornjače uzme, podigne u visinu, on je pusti i kaže joj: "Ajde, leti sad!" Kornjača je počela da leti, ali pošto to nije bilo dobro padne na zemlju, i sva se zgruva. Naravoučenije ove basne je: Merimo i poznajemo sebe, i ne ištimo šta nije za nas, zašto ako ne podučimo, osramotićemo se. No to je ništa, neka ide.

Pročitano 411 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Kornjača i orao