Odštampajte ovu stranicu
Petak, 17 Maj 2019 10:18

Magarac u lavljoj koži Istaknut

Milo Vinter - Ilustracija basne Magarac u lavljoj koži, iz 1919. godine Milo Vinter - Ilustracija basne Magarac u lavljoj koži, iz 1919. godine

Magarac je čest lik u basnama antičkog grčkog pisca Ezopa. U basni Magarac u lavljoj koži magarac je primer glupana i ta će mu uloga ostati prilepljena vekovima. Postoje dve različite verzije i nekoliko istočnih varijanti ove basne, a interpretacija priče se shodno tome razlikuje. Dositej Obradović ju je preveo i napisao naravoučenije.

Jednog dana magarac je pronašao lavlju kožu koju su lovci ostavili na suncu da se osuši. On se obukao u nju i zabavljao se tako što bi istrčavao iz drveća da bi plašio životinje koje su prolazile. Smejao se glasno dok su svi brzo bežali od njega. Posle nekoliko puta, u svom oduševljenju podigao je glas i njakao. Lisica, koja je trčala sa ostalima, zaustavila se čim je čula zvuk. Otišla je do magarca i rekla mu: "Da si držao usta zatvorena, možda si i mogao mene da uplašiš. Ali ti si se prepustio tom glupom njakanju!" Moralna pouka ove basne je da budala može da prevari svojom odećom i izgledom, ali njegove reči će uskoro pokazati šta on zaista jeste.

Dositej Obradović ističe u basni Magarac u lavljoj koži da kada magarac uznemiri i rastera životinje po polju, ljudi uzimaju oružje i izlaze da vide koja je to beda. Koža lavova, ali glas magareći! Ali, kada su opazili i velike uši, uzimaju koce i leskovce, opkole magarca, skinu mu lavlju kožu i nauče ga pameti. Na kraju svog naravoučenija Dositej Obradović piše: "U Francuskoj mnogi ljudi dževu čine i iz tog potvrda ove basne sledi pošto kod većine samo ruho vredi."

Pročitano 628 puta
Stefan Tanasijević

Najnovije:

Srodni članci