U prvoj priči zli duh stvara ogledalo koje iskrivljuje lepotu. Ono se jednog dana razbija, šaljući fragmente svog zlog stakla širom sveta, iskrivljujući viziju ljudi, čineći ih samo sposobnim da vide u svemu najgore. Druga priča se prebacuje na dvoje male dece koje vezuje veliko prijateljstvo, dečaka Kaja i devojčicu Gerdu koji žive na hladnoj mansardi i imaju nekoliko radosti u životu, cveće i ruže koje rastu na krovovima njihovih kuća i bajke koje je pričala Kajina baka. Jednog dana Kaj vidi Snežnu kraljicu na prozoru, i ubrzo nakon toga parčići ogledala ulaze u njegovo srce i oko i on se vremenom pretvara u bezdušnog dečaka koji voli da zadirkuje ljude. On napušta Gerdu kako bi se igrao sa starijim dečacima u snegu i učvršćuje svoje sanke za veće dijamantske sanke Snežne kraljice koje vuče sob. Snežna kraljica ga uvlači u svoje sanke, ljubi ga i poziva da pođe s njom u ledeno kraljevstvo gde će uživati do kraja života. Kaj zbog svog otvrdlog srca zaboravlja sve i prati je na sever. Gerda je danima uzaludno čekala da joj se Kaj pridruži u igri, a zatim je odlučila da ga traži. Ona ostavlja sigurnost doma, odriče se svojih novih i najdražih cipelica, seda u mali čamac kako bi plovila čarobnom rekom da bi srela Kaja. Na svom putu ona upoznaje čarobnicu i njen vrt, sreće gavrana koji govori. Kralj i kraljica joj pomažu i daju joj zlatnu kočiju sa kojom kreće na put, ali je napadaju razbojnici od kojih je spašava mala devojčica koja je bila usamljena kao ona. Jašući na sobu po imenu Bej ona stiže do Laponije i saznaje od jedne stare žene kako je Kaj živ, ali začaran od Snežne kraljice. Kada posle dugog jahanja na sobu stiže do ledenog dvorca Snežne kraljice, ona nalazi Kaja potpuno izgubljenog. Snežna kraljica je nameravala da poljubi Kaja nakon čega bi postao ledena statua. Ali, Gerda ga je jako zagrlila, a kada su joj suze krenule niz lice počele su lagano otapiti njegovo ledeno srce. U tom trenutku Snežna kraljica je shvatila kako je njihova prijateljska ljubav jača od njene ledene čarolije. Bila je ljuta zbog toga i nestala je u vrtlogu bleštavih kristala i više nikada se nije pojavljivala. Gerda i Kaj se vraćaju kući, ruku pod ruku. Oni su kao ružan san zaboravili ledenu pustoš i lepotu na dvorcu Snežne kraljice. Njih dvoje odrasli, a ipak deca konačno shvataju staru pesmu: Ruže cvatu, a kad prođu, Božića nam dani dođu.
Uprkos srećnom završetku bajke Snežna kraljica, osećaj melanholije ostaje možda zbog stalne hladnoće, možda zbog stalnih znakova koji ukazuju na smrt i umiranje, a možda zato što dva glavna nosioca zla duh iz prve priče i Snežna kraljica u poslednjih šest priča ne samo da ne umiru, oni nikada nisu poraženi.
