Artnit

Subota, 07 Juli 2018 10:52

Gabrijel Garsija Markes - Noćima je čekala da čovek zakuca na vrata Istaknut

Konstantin Korovin - Pored prozora Konstantin Korovin - Pored prozora

I ranije joj se dešavalo da se prepadne kad god bi sela da sluša kišu. Čula bi tada kako škripi gvozdena kapija; čula bi muške korake po stazi popločanoj ciglama; čula bi otresanja čizama ispred kućnog praga. Noćima je čekala da čovek zakuca na vrata. Ali posle, kad je naučila da odgonetne mnogobrojne zvukove kiše, pomislila je da zamišljeni posetilac nikad neće preći kućni prag pa se navikla da živi ne iščekujući ga. Bila je to neopoziva odluka, doneta one orkanske septembarske noći, pet godina unazad, kad je, razmišljajući o svom životu, sebi rekla: “Nastaviš li tako, zaista ćeš ostariti.“ Otada se zvukovi kiše izmeniše i drugi glasovi odmeniše korake čoveka na popločanoj stazi.

Ruku na srce, uprkos njenoj odluci da više ne čeka na njega, tu i tamo bi ograda ponovo zaškripala; tu i tamo bi čovek otresao čizme ispred praga kao pre. Ali tada je ona već imala nova saznanja o kiši. Tada je iznova čula Noela kad mu je bilo petnaest godina, dok je papagaja podučavao veronauci, a slušala je i onu davnašnju i tako tužnu pesmu iz gramofona koji prodade putujećem trgovcu tričarija kad je umro poslednji muški član porodice. Ona se u međuvremenu beše naučila raspoznavanju izgubljenih glasova kiše u prošlosti kuće, a to su bili najčistiji i najdraži glasovi. Tako da je ta olujna noć, po kojoj je čovek koji je onoliko puta ranije otvorio gvozdenu kapiju i koračao popločanom stazom da bi se na pragu zakašljao i pokucao dva puta, zaista bila neočekivana i čudesna.

Potamnelog lica usled nesavladivog nestrpljenja, ona načini neznatan pokret rukom, okrenu pogled prema drugoj ženi i reče: “Već je tu.“

Iz priče Čovek dolazi po kiši (zbirka priča Oči plavog psa)

Pročitano 554 puta Poslednji put izmenjeno Sreda, 15 Maj 2019 10:53

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Gabrijel Garsija Markes - Noćima je čekala da čovek zakuca na vrata