Pesme o radu i uz rad opevaju različite događaje iz života. Njihovo zajedničko obeležje je što su se pevale pri radu, i najčešće među mladićima i devojkama. Pevalo se pri kosidbi i vršidbi, pri jesenjem ubiranju plodova, na mobama i poselima, gde su se sakupljali mladi koji su se šalili, zabavljali i zaljubljivali. Vuk Stefanović Karadžić o ovim pesmama piše: "Kod Srba je običaj da idu ljeti u neke svece, kad ne smiju sebi raditi, gazdama na mobu te žanju (rijetko kose, kopaju kukuruze, kupe sijeno ili šljive; kadšto se i prede na mobu); zato se žetelačke pjesme zovu mobarske pjesme. Na mobu najviše idu mladi momci, djevojke i mlade, i svako se obuče i nakiti, kao na Vaskresenije ili na Cvijeti, kad ide crkvi ili manastiru, pa cijeli dan žanjući pjevaju, čepaju se, šale se i vesele, a poslije večere igraju i pjevaju do neko doba noći."

U posleničkim narodnim lirskim pesmama su više izražena oštrija osećanja, a manje subjektivna. Cilj narodnog pesnika uglavnom nije opisivanje rada, već opevanje radnika: momaka, devojaka i mladih nevesti. Česta tema u ovim pesmama je nadžnjevanje, natpevavanje, natpijanje i nadmudrivanje mladića i devojke. U srpskim narodnim pesmama redovno pobeđuje devojka. Tako je i u poznatoj pesmi Nadžnjevanje. Neke pesme pevaju o teškom životu nadničara, iz kojih bezdušni i gramzivi gazda cedi poslednju kap snage.

Veliki broj pesama koje pevaju o radu ili se pevaju uz rad je nastao u gradskoj sredini. To su pesme o devojci i mladom trgovcu, majstoru ili kalfi. Kroz nadmetanje i nadmudrivanje oni se jedno drugom udvaraju i izjavljuju ljubav. Poznata je pesma Kujundžija i hitroprelja.